Руски писац Антон Павлович Чехов у писму које је својевремено послао свом млађем брату дао је важне савете у којима му је открио шта човек треба да уради како би био прихваћен међу образованим људима. Прво и основно, мора бити културан.
– Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге.
– Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види, и спремни су да се жртвују како би помогли другима.
– Поштују туђе власништво и зато враћају своје дугове.
– Искрени су и презиру лаж. Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и унижава га у очима говорника. Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому, не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима. Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима. Из поштовања према туђим ушима више ћуте него што причају.
– Не унижавају себе како би изазвали сажаљење. Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу. Не говоре „Мене нико не разуме“ или „Нико не мари за мене“, зато што су то јефтини и вулгарни трикови.
– Не пате од плитке таштине. Не маре за лажне вредности, познанства са познатим личностима или за то да сами буду познати. Ако су учинили нешто значајно, не праве од тога најважнију ствар на свету, и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају. Заиста талентовани људи се увек клоне светине и рекламирања.
– Ако имају неки дар, поштују га. Зарад њега жртвују одмор, романсе, провод, сујету. Поносни су на свој дар, али су му и веома посвећени.
– Имају развијен осјећај за лепо, естетско. Не иду на спавање у одећи, одржавају чистоћу животног простора. Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да у супротном полу не виде само сексуални објекат. Теже оригиналности, отмености, човечности, диве се мајчинским осећајима. Не опијају се већ пију алкохол само у посебним приликама, јер сматрају да нису свиње. Држе се начела ‘менс сана ин цорпоре сано’ – у здравом телу здрав дух.
Тако изгледају културни људи. Да би човек био културан није довољно да чита популарне романе и посећује позориште.
Он мора непрестано, даноноћно да ради на себи, да чита, учи, труди се… и да одмах одбаци сујету, јер се сваки изгубљени сат рачуна“, завршава своје писмо Чехов.