Дете после прве године мање напредује а самим тим једе и мању количину хране, апетит слаби а онда родитељи често детету додају у исхрану грицкалице и слаткише како би дете појело било шта. Оброци треба да буду са што више воћа и поврћа, а да дневна исхрана детета садржи довољне количине житарица, млечних производа и меса.
Од самог рођења постоје бебе које лепо једу, буде се на сваких 3 сата, спавају измедју оброка или су будне и задовољне. Постоји и она друга група бебица које од самог почетка не воле да једу. Нека деца лепо прихвате млечну храну а потом са уводјењем немлечне хране постану пробирљиви.
Најважнији период који одређује како ће се дете хранити кроз живот је период од шестог месеца до прве године. Укуси које дете заволи и испроба у овом периоду су они које ће волети кроз живот. Због тога је важно да дете што више хране проба управо у овом периоду да упозна нове укусе и текстуре и да заволи да једе.
Правилан однос према храни се успоставља у овом периоду заједничким оброцима када беба једе заједно са осталим укућанима, седи у истој равни са родитељима и поред њих. Од десетог месеца дете треба да има три главна оброка и две ужине, добро избалансиране енергетски и богате хранљивим материјама а да између оброка нема грицкалица. Оваквог правила се родитељи најчешће придржавају у првој години али после тога много мање.
Дете после прве године мање напредује а самим тим једе и мању количину хране, апетит слаби а онда родитељи често детету додају у исхрану грицкалице и слаткише како би дете појело било шта. Оброци треба да буду са што више воћа и поврћа, а да дневна исхрана детета садржи довољне количине житарица, млечних производа и меса.
Важно је да оброци буду правилно распоређени- да дете не грицка током целог дана и да се слаткиши и грицкалице избаце или сведу на минимум. Уколико дете у овом (или било којем каснијем узрасту) започне да једе када је гладно слаткише, који имају велику количину калорија, дете се брже засити и у почетку почне да прескаче главне оброке, а затим и пробира шта ће јести ( јер зна да може појести чоколаду уместо спанаћа), дете је дуже сито али се апетит постепено смањује.
Дете буде сито па постане пробирљиво, прескочи оброк, онда огладни пре следећег оброка, опет је нерасположено и гладно тражи храну да надокнади потребну енергију и често опет поједе нездрав оброк. Уколико стање замене оброка грицкалицама, сокићима и слаткишима потраје само неколико дана дете губи интересовање за другу врсту хране и апетит слаби.
Родитељи често пусте децу да поједу било шта како дете не би било гладно и тако се улази у зачарани круг поремећаја у исхрани. Родитељи у овом случају морају бити истрајни, уколико дете прескочи оброк , следеће што треба да поједе је исти оброк понудјен касније. Исхрана треба да буде разноврсна и главни оброк може да садржи и 2-3 врсте поврћа како би дете могло само да изабере од понуђеног. Исхрана треба да буде шарена и разноврсна.
Промене у количини хране коју дете уноси су уобичајене за дечији узраст и нису за бригу уколико је исхрана разноврсна.
Деца мање једу када су болесна. Не постоји дете које ће лепо јести када га боли грло, или стомак, или има повишену температуру. И сами педијатри саветују да дете током болести не мора да једе много уколико не жели већ да мора да уноси течност.
Деца изгубе апетит током болести и врате га тек после десетак дана од када оздраве. Болешљива деца због честих прехлада слабо једу а онда се и разбољевају јер не једу добро. Савет у овим ситуацијама су чешћи и мањи оброци, прилагођени стању детета.
Велики стресови које дете има – свађа родитеља и условљавање детета да све мора да поједе из тањира; полазак у јаслице и вртић, превелика очекивања у школи или на тренингу могу довести код деце до смањења или губитка апетита.
Дете одбија да једе да би показало своје неслагање са ситуацијом у којој се налази а не зна да каже у чему је проблем.
У овим ситуацијама је потребно бити стрпљив јер је потребно време да се дете врати нормалној исхрани а свакако је потребно открити узрок губитка интересовања за храну. Уколико дете има неку стресну ситуацију може помоћи да заједно са родитељима спрема оброке (лакше ће појести оно што је само направило), храна треба да буде лепо постављена, направљен осмех или неки јунак из цртаћа, а важно је направити оброке тако да и те мале количине које дете унесе буду најхранљивије могуће.
Фазе бољег и лошијег јела код деце увек постоје, ако дете лепо напредује у висини и тежини, ако је здраво и расположено, разлога за бригу нема. Уколико се губитак апетита одржава а дете престане да напредује потребно је да дете прегледа педијатар у саветовалишту. На прегледу се детету измери висина и тежина и упореди његово напредовање у односу на стандардне криве за одредјени узраст, као и очекивано напредовање у односу на родитеље.
Постоје и неки медицински разлози губитка апетита међу којима је најчешћи анемија изазвана недостатком гвожђа, која се лако открива прегледом педијатра и анализом крвне слике. Чест узрок анемије је превелики унос млека ( више од пола литра млека после прве године) које дете засити а не дозвољава искоришћавање гвождја из хране и детету не даје довољну количину хранљивих састојака. Срећом, ово стање се лако открива и коригује правилном исхраном и препаратима гвождја. Дете може да не једе добро и због нетолеранције неке врсте хране ( интолеранција лактозе из млека или целијакија) али тада је обично губитак апетита удружен са још неким симптомима.
Није добро да родитељи самоиницијативно деци искључују из исхране одредјене групе намирница (што је тренутно веома популарно медју родитељима) уколико не постоје медицинске индикације и савет од стране педијатра. Дете може да смањи количину хране коју уноси због отежаног одласка у тоалет и тврдјих столица јер се на тај начин брани од болова које има. Решење овог проблема је што више свежег воћа и поврћа и житарице од пуног зрна.
Постоји много узрока који утичу на апетит и родитељи треба да се труде да својој деци помогну да једу што боље и здравије. Неки од савета како побољшати апетит деци:
– разноврсна исхрана од шестог месеца живота
– успостављање ритма оброка са три главна оброка и две ужине који су добро енергетски и нутритивно избалансирани
– чешћи и мањи оброци, исхрана када је дете гладно
– исхрана без грицкалица, слаткиша и превелике количине воћних сокова који засите дете
– ограничити млеко до највише 500мл после прве године
– повећати физичку активност детету ако је статично у току дана
– шарени лепо декорисани и постављени оброци
– заједнички породични оброци у лепој и опуштеној атмосфери, без претњи везаних за храну
Сви ови савети могу помоћи у побољшању исхране детета а најважније од свега је да је дете здраво и да лепо напредује. За све недоумице око исхране јавите се свом педијатру.
Др Милена Николић, педијатар
Извор: Мојпедијатар