Apetit kod dece

januar 29, 2017

Dete posle prve godine manje napreduje a samim tim jede i manju količinu hrane, apetit slabi a onda roditelji često detetu dodaju u ishranu grickalice i slatkiše kako bi dete pojelo bilo šta. Obroci treba da budu sa što više voća i povrća, a da dnevna ishrana deteta sadrži dovoljne količine žitarica, mlečnih proizvoda i mesa.


Od samog rođenja postoje bebe koje lepo jedu, bude se na svakih 3 sata, spavaju izmedju obroka ili su budne i zadovoljne. Postoji i ona druga grupa bebica koje od samog početka ne vole da jedu. Neka deca lepo prihvate mlečnu hranu a potom sa uvodjenjem nemlečne hrane postanu probirljivi.
Najvažniji period koji određuje kako će se dete hraniti kroz život je period od šestog meseca do prve godine. Ukusi koje dete zavoli i isproba u ovom periodu su oni koje će voleti kroz život. Zbog toga je važno da dete što više hrane proba upravo u ovom periodu da upozna nove ukuse i teksture i da zavoli da jede.
Pravilan odnos prema hrani se uspostavlja u ovom periodu zajedničkim obrocima kada beba jede zajedno sa ostalim ukućanima, sedi u istoj ravni sa roditeljima i pored njih. Od desetog meseca dete treba da ima tri glavna obroka i dve užine, dobro izbalansirane energetski i bogate hranljivim materijama a da između obroka nema grickalica. Ovakvog pravila se roditelji najčešće pridržavaju u prvoj godini ali posle toga mnogo manje.
Dete posle prve godine manje napreduje a samim tim jede i manju količinu hrane, apetit slabi a onda roditelji često detetu dodaju u ishranu grickalice i slatkiše kako bi dete pojelo bilo šta. Obroci treba da budu sa što više voća i povrća, a da dnevna ishrana deteta sadrži dovoljne količine žitarica, mlečnih proizvoda i mesa.
Važno je da obroci budu pravilno raspoređeni- da dete ne gricka tokom celog dana i da se slatkiši i grickalice izbace ili svedu na minimum. Ukoliko dete u ovom (ili bilo kojem kasnijem uzrastu) započne da jede kada je gladno slatkiše, koji imaju veliku količinu kalorija, dete se brže zasiti i u početku počne da preskače glavne obroke, a zatim i probira šta će jesti ( jer zna da može pojesti čokoladu umesto spanaća), dete je duže sito ali se apetit postepeno smanjuje.
Dete bude sito pa postane probirljivo, preskoči obrok, onda ogladni pre sledećeg obroka, opet je neraspoloženo i gladno traži hranu da nadoknadi potrebnu energiju i često opet pojede nezdrav obrok. Ukoliko stanje zamene obroka grickalicama, sokićima i slatkišima potraje samo nekoliko dana dete gubi interesovanje za drugu vrstu hrane i apetit slabi.
Roditelji često puste decu da pojedu bilo šta kako dete ne bi bilo gladno i tako se ulazi u začarani krug poremećaja u ishrani. Roditelji u ovom slučaju moraju biti istrajni, ukoliko dete preskoči obrok , sledeće što treba da pojede je isti obrok ponudjen kasnije. Ishrana treba da bude raznovrsna i glavni obrok može da sadrži i 2-3 vrste povrća kako bi dete moglo samo da izabere od ponuđenog. Ishrana treba da bude šarena i raznovrsna.
Promene u količini hrane koju dete unosi su uobičajene za dečiji uzrast i nisu za brigu ukoliko je ishrana raznovrsna.
Deca manje jedu kada su bolesna. Ne postoji dete koje će lepo jesti kada ga boli grlo, ili stomak, ili ima povišenu temperaturu. I sami pedijatri savetuju da dete tokom bolesti ne mora da jede mnogo ukoliko ne želi već da mora da unosi tečnost.
Deca izgube apetit tokom bolesti i vrate ga tek posle desetak dana od kada ozdrave. Bolešljiva deca zbog čestih prehlada slabo jedu a onda se i razboljevaju jer ne jedu dobro. Savet u ovim situacijama su češći i manji obroci, prilagođeni stanju deteta.
Veliki stresovi koje dete ima – svađa roditelja i uslovljavanje deteta da sve mora da pojede iz tanjira; polazak u jaslice i vrtić, prevelika očekivanja u školi ili na treningu mogu dovesti kod dece do smanjenja ili gubitka apetita.
Dete odbija da jede da bi pokazalo svoje neslaganje sa situacijom u kojoj se nalazi a ne zna da kaže u čemu je problem.

 U ovim situacijama je potrebno biti strpljiv jer je potrebno vreme da se dete vrati normalnoj ishrani a svakako je potrebno otkriti uzrok gubitka interesovanja za hranu. Ukoliko dete ima neku stresnu situaciju može pomoći da zajedno sa roditeljima sprema obroke (lakše će pojesti ono što je samo napravilo), hrana treba da bude lepo postavljena, napravljen osmeh ili neki junak iz crtaća, a važno je napraviti obroke tako da i te male količine koje dete unese budu najhranljivije moguće.
Faze boljeg i lošijeg jela kod dece uvek postoje, ako dete lepo napreduje u visini i težini, ako je zdravo i raspoloženo, razloga za brigu nema. Ukoliko se gubitak apetita održava a dete prestane da napreduje potrebno je da dete pregleda pedijatar u savetovalištu. Na pregledu se detetu izmeri visina i težina i uporedi njegovo napredovanje u odnosu na standardne krive za odredjeni uzrast, kao i očekivano napredovanje u odnosu na roditelje.
Postoje i neki medicinski razlozi gubitka apetita među kojima je najčešći anemija izazvana nedostatkom gvožđa, koja se lako otkriva pregledom pedijatra i analizom krvne slike. Čest uzrok anemije je preveliki unos mleka ( više od pola litra mleka posle prve godine) koje dete zasiti a ne dozvoljava iskorišćavanje gvoždja iz hrane i detetu ne daje dovoljnu količinu hranljivih sastojaka. Srećom, ovo stanje se lako otkriva i koriguje pravilnom ishranom i preparatima gvoždja. Dete može da ne jede dobro i zbog netolerancije neke vrste hrane ( intolerancija laktoze iz mleka ili celijakija) ali tada je obično gubitak apetita udružen sa još nekim simptomima.
Nije dobro da roditelji samoinicijativno deci isključuju iz ishrane odredjene grupe namirnica (što je trenutno veoma popularno medju roditeljima) ukoliko ne postoje medicinske indikacije i savet od strane pedijatra. Dete može da smanji količinu hrane koju unosi zbog otežanog odlaska u toalet i tvrdjih stolica jer se na taj način brani od bolova koje ima. Rešenje ovog problema je što više svežeg voća i povrća i žitarice od punog zrna.
Postoji mnogo uzroka koji utiču na apetit i roditelji treba da se trude da svojoj deci pomognu da jedu što bolje i zdravije. Neki od saveta kako poboljšati apetit deci:
– raznovrsna ishrana od šestog meseca života
– uspostavljanje ritma obroka sa tri glavna obroka i dve užine koji su dobro energetski i nutritivno izbalansirani
– češći i manji obroci, ishrana kada je dete gladno
– ishrana bez grickalica, slatkiša i prevelike količine voćnih sokova koji zasite dete
– ograničiti mleko do najviše 500ml posle prve godine
– povećati fizičku aktivnost detetu ako je statično u toku dana
– šareni lepo dekorisani i postavljeni obroci
– zajednički porodični obroci u lepoj i opuštenoj atmosferi, bez pretnji vezanih za hranu

Svi ovi saveti mogu pomoći u poboljšanju ishrane deteta a najvažnije od svega je da je dete zdravo i da lepo napreduje. Za sve nedoumice oko ishrane javite se svom pedijatru.

Dr Milena Nikolić, pedijatar

Izvor: Mojpedijatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama