Биљана Васић, аутор Зелена учионица

Како је школа постала ОПАСНА

Маки се родила у граду где није било зиме. Памти само топлину, мамине ведре хаљине, смех комшиница. А онда рез.

Код нас свет признаје само две категорије жена: жену мученицу и вамп диву. Средини налази мане – или није довољно вредна и скромна, или није довољно лепа

„Mи нисмо народ који је учен и спреман да поштује наслеђено. Одричемо га се спремно, презриво одбацујемо и препуштамо се садашњости“

”Мој унук има непуне две године. Жели да постане велики. А ја бих дала све да, бар на тренутак, осетим радост и слободу на његов начин”

И шта сад ти хоћеш, зашто се буниш и докле више овако, пита ме рођак за славским ручком. Шта хоћу? Хоћу да ми вратите лето.

Деца рођена ЗЛА постоје и то је једно од најтежих суочавања у мојој наставничкој каријери

”Будућност наше деце није само у рукама наставника, већ у систему који им омаловажава знање, тера их у стадо послушника и разгони из земље по иностранствима”

Шта је нама ВИДОВДАН? Мени је обавеза да своје ученике научим ИСТИНИ, да их ослободим кучине у коју су их уплели векови несрећне историје

Нема, не може, видећемо, биће… то је био почетак свих реченица којих се Ивана тако јасно сећа