Биљана Васић, аутор Зелена учионица

На друштвеним мрежама имамо ПАРАДУ срећних. Срећа није срећа, ако није јавна. Она гледаоца мора задивити и оставити му макар једно мало зрно зависти

Како је једна девојчица остала без своје мале среће. И НИЈЕДНА велика није је могла заменити

Професорка српског: Ја више НЕЋУ мирно да спавам. Бриде ми дланови од пацки, а образи од понижења

Ово је прича о Душици. Прича са срећним крајем. Све остале приче које знам о Ромима нису такве

„Зашто друштво критикује у школи све и ништа му не ваља, а мене проглашава издајником када се против истог буним, па ми каже: ако нећеш да радиш, има ко хоће?“

Како је школа постала ОПАСНА

Маки се родила у граду где није било зиме. Памти само топлину, мамине ведре хаљине, смех комшиница. А онда рез.

Код нас свет признаје само две категорије жена: жену мученицу и вамп диву. Средини налази мане – или није довољно вредна и скромна, или није довољно лепа

„Mи нисмо народ који је учен и спреман да поштује наслеђено. Одричемо га се спремно, презриво одбацујемо и препуштамо се садашњости“

”Мој унук има непуне две године. Жели да постане велики. А ја бих дала све да, бар на тренутак, осетим радост и слободу на његов начин”