Биљана Васић, аутор Зелена учионица

И шта сад ти хоћеш, зашто се буниш и докле више овако, пита ме рођак за славским ручком. Шта хоћу? Хоћу да ми вратите лето.

Деца рођена ЗЛА постоје и то је једно од најтежих суочавања у мојој наставничкој каријери

”Будућност наше деце није само у рукама наставника, већ у систему који им омаловажава знање, тера их у стадо послушника и разгони из земље по иностранствима”

Шта је нама ВИДОВДАН? Мени је обавеза да своје ученике научим ИСТИНИ, да их ослободим кучине у коју су их уплели векови несрећне историје

Нема, не може, видећемо, биће… то је био почетак свих реченица којих се Ивана тако јасно сећа

”Спремам се да испратим још једну децу и останем сама. Па се вратим у нови разред. У двадесет пари нових очију које ће ме гледати са ишчекивањем…”

– Бако, зашто кокошка носи петла кад је он већи? – Па, нека га носи кад је луда.

„Да нешто знају, не би радили у школи” ”Има места на бироу…” ”Ако неће они, има ко хоће…”

„Тако су наставници, од вртића до универзитета, постали издајници, преваранти, новчано незасити страни плаћеници“

Ја сам само сестра. И причам ову причу из позиције сестре, не жртве. А приче се морају испричати, ма колико болеле. За ову је требало 15 година.