Биљана Васић, аутор Зелена учионица

„Mи нисмо народ који је учен и спреман да поштује наслеђено. Одричемо га се спремно, презриво одбацујемо и препуштамо се садашњости“

”Мој унук има непуне две године. Жели да постане велики. А ја бих дала све да, бар на тренутак, осетим радост и слободу на његов начин”

И шта сад ти хоћеш, зашто се буниш и докле више овако, пита ме рођак за славским ручком. Шта хоћу? Хоћу да ми вратите лето.

Деца рођена ЗЛА постоје и то је једно од најтежих суочавања у мојој наставничкој каријери

”Будућност наше деце није само у рукама наставника, већ у систему који им омаловажава знање, тера их у стадо послушника и разгони из земље по иностранствима”

Шта је нама ВИДОВДАН? Мени је обавеза да своје ученике научим ИСТИНИ, да их ослободим кучине у коју су их уплели векови несрећне историје

Нема, не може, видећемо, биће… то је био почетак свих реченица којих се Ивана тако јасно сећа

”Спремам се да испратим још једну децу и останем сама. Па се вратим у нови разред. У двадесет пари нових очију које ће ме гледати са ишчекивањем…”

– Бако, зашто кокошка носи петла кад је он већи? – Па, нека га носи кад је луда.

„Да нешто знају, не би радили у школи” ”Има места на бироу…” ”Ако неће они, има ко хоће…”