Tinejdžeri koji pružaju otpor, nepoverenje, pa i neprijateljstvo prema svakome ko je autoritet, pokazuju da su kao mala deca imali negativna iskustva sa roditeljima. Bunt se najčešće ispoljava prema nastavnicima, kasnije direktorima i šefovima, ali i drugima koji su im nadređeni. Taj osećaj otpora se, kažu stručnjaci, prenosi potpuno nesvesno.
Ako je tinejdžer bio razmažen i u centru pažnje porodice, isti takav odnos očekivaće u razredu i kasnije u kolektivu. Ako mu se ne ispune očekivanja, reaguje agresivno ili depresivno.
Roditelji greše kada svom detetu planiraju život do najsitnijih detalja, uključujući igru i slobodne aktivnosti za vreme odmora. Oni se na ovaj način guše, ne mogu da preduzmu inicijativu, nisu samostalni i odgovorni, pa su takvi i kasnije u tinejdžerskom i odraslom dobu. Tu već nastaje problem, jer roditelji žele da njihovo poslušno i potčinjeno dete istovremeno bude snalažljivo, spontano, hrabro i da se nametne. Ovakva očekivanja su nemoguća misija, ističu stručnjaci.
Po njihovom mišljenju, autoritativni i zahtevni roditelji su u suštini nervozni. Njihovo nametanje striktno određenog načina ponašanja, predstavlja želju da izbegnu sopstvene brige, probleme, nerazumevanje okoline, sumnje i svakodnevne dileme.