Jun je proglašen Nacionalnim mesecom mentalnog zdravlja i podsetnik je koliko je važno voditi računa o mentalnom zdravlju pojedinca, porodice i čitave zajednice. Svakodnevna interakcija svih članova porodice kroz igru, učenje, kvalitetno provedeno vreme ima značajan uticaj na mentalno zdravlje i ukazuje koliko je važna kvalitetna porodična klima i otvorena komunikacija, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje “Batut”.
Kvalitetna porodična klima se ogleda kroz otvorenu komunikaciju i podršku koju članovi porodice pružaju međusobno, načine na koje rešavaju porodične sukobe i donose važne odluke. Otvorena komunikacija je vrsta komunikacije u kojoj je važno da se dete sluša sa pažnjom, postoji spremnost za razgovore o teškim temama, spremnost na spontane razgovore i mogućnost da se kroz razumevanje stvori siguran prostor u kojem dete može slobodno da izrazi svoja osećanja, mišljenje, potrebe i želje, bez straha da će naići na osuđivanje ili kritiku. Samo na taj način dete može da stekne samopoštovanje i razvije samopouzdanje.
Institut “Batut” objavio je i smernice koje bi trebalo da pratimo kako bi porodica bila funkcionalna i u mogućnosti da ostvari dobre porodične odnose.
Važno je da razvijamo i posedujemo dobre komunikacione i socijalne veštine:
- Sposobnost aktivnog slušanja
- Sposobnost uvažavanja različitih mišljenja i potreba drugih
- Spremnost za saradnju i zajednički život bez obzira na različitosti
- Sposobnost rešavanja konflikata na način gde se zauzimate za sebe kroz izražavanje sopstvenih misli, osećanja i uverenja, na direktan, iskren i adekvatan način (asertivnost) sa uvažavanjem prava drugih
- Pokazivanje interesovanja za potrebe drugih (saosećanje, tolerancija, empatija).
Postoji nekoliko pokazatelja kvalitetne komunikacije i dobre porodične atmosfere koja pozitivno utiče na mentalno zdravlje:
1. Ličnim primerom pokažite detetu kako treba da se ponaša i komunicira jer ste vi kao roditelji modeli od kojih deca uče i sa kojima se identifikuju
2. Odnosi između supružnika/roditelja treba da budu bez svađe, omalovažavanja, ogovaranja, jer na taj način dete uči šta je to tolerancija, kooperativnost, poštovanje i na koji način može da pokaže pažnju i ljubav prema drugima
3. U prisustvu deteta roditelji ne potcenjuju jedan drugog i ne menjaju odluku drugog roditelja
4. Slušajte svoje dete sa pažnjom, jer na taj način dete ima priliku da otkrije svoje brige, strahove i želje.
5. Ne koristite represivne postupke kao što su kazne i zabrane, već se oslanjajte na pozitivne postupke kroz ohrabrivanje, podršku, priznanje i razumevanje
6. Zahteve prema detetu postavljajte samo kada su opravdani, preispitujte ih i u skladu sa tim insistirajte na doslednosti i izvršenju
7. Dete može da oseti bespomoćnost i nesigurnost u nekim situacijama. Važno je da znate da ste detetu, bez obzira na njegove godine, potrebni tokom njegovog odrastanja. Stvorite detetu sigurno fizičko i socijalno okruženje u kojem će vremenom naučiti da samostalno bira svoje aktivnosti
8. Da bi dete moglo da izrazi svoja osećanja najvažnije je da postoji poverenje. Zato je važno da pitate dete kako se oseća povodom nekog događaja, dozvolite mu da izrazi svoja osećanja i mišljenje i dodatno postavlja pitanja
9. Ne koristite nagrade kako biste dete pokrenuli na neku aktivnost. Nagrade koristite samo kao iznenađenje, a ne kao unapred najavljenu zaslugu.
10. Nekada je detetu teško da izgovori istinu zato što se boji kritike. Bez obzira na to koliko istina može da bude ružna podstaknite dete da je izgovori. Samo na taj način možete izgraditi iskren odnos i detetovu spremnost da se poveri
11. Aktivno slušajte – gledajte dete u oči, ne prekidajte ga dok govori, uvažite njegovo mišljenje i stavove, pokušajte da „posmatrate iz dečije perspektive” (empatija) i pokažite saosećanje.
12. Umesto pretnji, ucena i stvaranja osećanja krivice potrebno je da svi zajedno definišete problem i pronađete rešenje. Kada pokažete saosećanje za detetovu uznemirenost ili ljutnju menja se njegovo raspoloženje jer je izraženo razumevanje za njegova osećanja
13. Ne procenjujte i upoređujte dete sa drugim detetom već pohvalite njegov trud i upornost
14. Izdvojte vreme za porodično okupljanje i razgovarajte kako je svako od članova porodice proveo dan
15. Podelite kućne obaveze shodno uzrastu
16. Pružite detetu pažnju kroz zagrljaj, poljubac i recite mu koliko ga volite.