Можда живимо у дигиталном добу, али и даље постоје књигољупци који журе у библиотеке да позајме нову књигу у којој ће уживати. Међутим, Данци су „померили“ читав библиотечки систем једном необичном идејом пре пар година. Замислите да уместо књиге у библиотеци можете „изнајмити“ особу!
Постоји покрет који је настао у Данској, где уместо да позајмите књигу да бисте прочитали причу, позајмите особу. Идеја је установљена 2000. године, а заснива се на томе да су „људи као отворене књиге“, тако да се могу постављати питања о нечијем животу и искуству и боље разумеју проблеми. Пројекти „Људске библиотеке“ сада постоје у преко 70 земаља.
Стереотипи се руше када чујемо приче стварних људи
Концепт је једноставан. Стереотипи се могу оспорити када се чују приче стварних људи. Непрофитна организација под називом „Људска библиотека“, домаћин је догађаја „где читаоци могу да позајмљују људска бића која служе као отворене књиге и воде разговоре којима иначе не би имали приступ. Свака људска књига „са полице за књиге“ представља групу у нашем друштву која је често изложена предрасудама, стигматизацији или дискриминацији због свог животног стила, дијагнозе, друштвеног порекла, инвалидитета итд.
Дакле, можете да седнете са особом из категорија; „Алкохоличар“, „Аутизам“, „Биполарни“ и кроз сваки распон људских стања који можете замислити—и постављати питања и чути приче људи. Слоган је „Не осуђујте“.
Човек као „Књига месеца“
Као што је то случај са „обичним“ библиотекама и књижарама и у „Људској библиотеци“ постоји Књига месеца – као што су људи из категорије „Преживели Холокауст“ у Холандији, на пример.
Пројекат такође има много практичних примена. Ново партнерство са Универзитетом у Глазгову подстиче 300 студената медицине да постану читаоци у Људској библиотеци како би научили вештине које су им потребне као будућим лекарима. Универзитетски професори истичу значај учешћа студената у оваквим пројектима, јер дипломци уче како да не суде другима.
„Студенти медицине морају да имају широку базу знања која се може научити из традиционалних књига, али да би били заиста ефикасни и саосећајни лекари морају да развију нијансиране вештине – комуникацију, емпатију, слушање, размишљање – и који бољи начин да се то постигне, него кроз интеракције и везе, са људима и њиховим животним искуством – људским књигама.“, рекла је професорка Линдзи Крафорд.
Како се вама чини овај концепт? Да ли бисте и ви радо позајмили особу-књигу и саслушали њену причу?
