Bistriji ili tuplji čovek biva kad…

novembar 2, 2017

Kolumna: Sunđeri & Krede
Boris Jašović

Redovno kopam po bibliotekama. Ruke koristim kao lopate. Uostalom, kopanje po biblioteci je fizički rad. Tačnije, fizički rad sa elementima umnog gimnasticiranja. Takođe, i udarničko prebacivanje norme u potrazi za starim i retkim knjigama. Takođe, i vešto provlačenje međ’ drvenim policama sa kojih se oglašava armija uredno poređane literature.

Očima kao laserskim topovima prelazim preko vertikalno ispisanih naslova. Krivim glavu ne bih li pročitao ime autora (i naziv) knjige. Kako mi koja knjiga zapne za oko, izvlačim je napolje, skeniram pogledom naslovnu stranu – dizajn, boju korica, oblik i veličinu slova. Tražim sadržaj… Nalazim ga… Biram poglavlja interesantnih naslova… Nasumično otvaram stranice… Iščitavam pasus ili dva… Vraćam knjigu natrag na policu.
Starije knjige ispuštaju miris nataloženih godina. Pomalo slatkast, delimično opor, na mahove podrumast (nikako memlast).
Ako ste ikada silazili u podrume stambenih zgrada iz 60-ih godina prošlog veka, naročito u podrume pretvorene u stolarske radionice, pretrpane povrh svega raznim starudijama, odbačenim predmetima koji su odavno izgubili svoju upotrebnu vrednost i namenu, lako ćete osetiti sličan miris – ali ovoga puta na požuletim listovima knjige sa koje ste netom smakli dva prsta prašine.
Upravo sam otresao knjiške moljce sa naslova koji sam, upornošću lovca na biserne školjke, izbunario iz police (pitoresknim knjigama bogate) biblioteke Poljoprivredne škole u Krnjači.
Tanka (što bi rekli srednjoškolci), jedva sedamdesetak strana efektivnog teksta, ali zato sa prilično tvrdim, enciklopedijskim koricama, knjiga mi je odmah zapela za oko. U prvom redu zbog interesantnog naslova: LOGIKA I OBLIKOVANJE KRITIČKOG MIŠLJENJA.
Pisac: Dr Boris Kalin;
Izdavač: Školska kniga – Zagreb;
Edicija: Pedagoška biblioteka;
Godina izdanja: 1982.
U podnaslovu sitnim slovima piše: uloga nastave logike u oblikovanju kritičkog mišljenja.
Pomislih kako je to izvrsna knjiga za momka poput mene. Bez obzira na to što je objavljena u godini kada sam polazio u prvi razred osnovne škole. U međuvremenu, promenio sam tri države a da se nisam pomerio s mesta. U jednoj sam završio osmoletku, u drugoj srednju, u trećoj fakultet – da bih se u četvrtoj skrasio i pozabavio prosvetnim radom, obaška kritičkom pedagogijom koju i dalje smatram esencijom sistema obrazovanja i vaspitanja. (Kritičku pedagogiju i kritički način razmišljanja, izabrao sam daleko pre no što su mi ljubazni ljudi iz Zelene učionice ponudili da pišem recenzije za Edukina izdanja iz oblasti, gledajte čuda, upravo kritičke pedagogije).
Kao što Sokrat reče – pravo znanje je ono koje nas čini boljim ljudima.
Dakle, trideset pet leta nakon polaska u prvi razred osnovne škole, držao sam u rukama nešto za šta sam u tom trenutku mislio da će potvrditi ispravnost puta kojim sam izabrao u nastavi sociologije, ustava i građanskog vaspitanja.
Bila je to zaboravljena knjiga doktora Borisa Kalina o kritičkom mišljenju.
Bibliotekarka Nada, radosna zbog toga što je neko konačno posudio knjigu koju do tog trenutka niko nije posuditi hteo, reče mi da je ne vraćam dokle god ne budem siguran da je knjiga ispunila svoju svrhu.
Tako i učinih.
Evo je knjiga još uvek živa i zdrava, na stolu s leve strane laptopa na kojem samopregorno ukucavam slova koja upravo čitate. Tu je za svaki slučaj i knjiga O KRITIČKOJ PEDAGOGIJI Anrija Žirua (Eduka, Beograd, 2013.), koju sam (kao uostalom i Kalinovu knjigu), iščitao u jednom dahu.
Da li je glavni zadatak obrazovanja opskrbiti nekoga mnoštvom posebnih znanja (svojstvenih nekoj disciplini), ili ga osposobiti za samostalan misaoni rad i stvaralačko delovanje uopšte, pitao se dr Boris Kalin te ’82. godine, na samom početku svoje, efektno napisane studije. Rečju, da li je suština učenja pamćenje ili mišljenje? Jesu li nastava i učenje usmereni na goli rezultat, ili pak na put domišljanja tog rezultata?
Dr Kalin već početkom 80-ih, piše o tipovima stare i nove škole u samoupravnoj Jugoslaviji. To je istovremeno i period novog talasa/vala u muzici, kada Šarlo Akrobata peva o bistrijem ili tupljem čoveku… A koje može predstavljati ključno pitanje u vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem budućeg mladog pokolenja?
U starom tipu škole, prema Kalinovom mišljenju, dominiralo je predavanje (pre-davanje, ex cathedra), iliti prepričavanje gotovih sadržaja. (Da li se praksa u međuvremenu korenito izmenila?) Vladao je frontalni odnos nastavnik-učenik. (Vlada li još uvek?) Znanje je bilo važnije od mišljenja i spoznavanja, dok se učenikov krajni domet odnosio na reprodukovanje predavanog sadržaja. Iliti, na prepričavanje prepričanog. (Poštovane kolege nastavnici – da li sebe prepoznajete u Kalinovom opisu starog tipa škole? Ukoliko prepoznajete, molim vas, batalite dalje čitanje ovog teksta i prionite na planiranje pre-davanja koje ćete, koliko sutra, frontalno isporučiti svojim učenicima).
Ukoliko ste (u većem ili manjem broju) nastavili sa čitanjem – preporučujem vam da za trenutak obratite pažnju na Kalinovu koncepciju nove škole iz 80-ih.
Ubrzo ćete shvatiti koliko je ona, baš kao i novotalasna muzika iz ranih 80-ih, bila ispred svog vremena.
Za razliku od stare, nova škola, prema Kalinovom mišljenju, treba da ustupi prednost mišljenju i spoznavanju, odnosno aktivnoj nastavi koja (logično) aktivira učenike. Ta aktivacija je danas, 35 godina kasnije, i te kako bitna. Naročito usled neoliberalizacije svega postojećeg – pa tako i sistema obrazovanja i vaspitanja. Kako u Srbiji, tako i izvan njenih granica.
Ipak, za razliku od tzv. neoliberalne pefagogije, kritički orujentisana pedagogija razvija kritičko promišljanje stvarnosti, preispitujući čak i sam nastavni program koji se plasira učenicima, te na taj način prepušta potonjima da aktivno promišljaju kompleksnu stvarnost, e da bi se kasnije, kao punopravni građani, zainteresovanije odnosili prema ključnim pitanjima zajednice u kojoj žive.
U starom tipu (“Kalinove”) škole, nastavnik je najčešće igrao ulogu predavača (pre-davač) – baveći se pre svega tumačenjem, prenošenjem, izveštavanjem, prikazivanjem, proveravanjem, ispitivanjem i ocenjivanjem… Rečju, nastavnik se u starom tipu škole trudio da funkcioniše kao živi leksikon znanja…
U novoj (“Kalinovoj”) školi, nastavnik navodi, podstiče, pridobija učenike za proces traženja i domišljanja rešenja, vodi ih do uvida, sumnji, spoznaja, nedoumica, uverenja, nada, opredeljenja … Pa ipak, u novom tipu škole, smisao funkcije nastavnika, prema dr Kalinu, donekle je paradoksalan. Naime, nastavnikov se zadatak ne sastoji u tome da cementira svoju posredničku funkciju između onoga koji uči i onoga što se uči, nego upravo u tome da tu svoju posredničku funkciju učini privremenom, te da sebe i svoju ulogu postupno učini nepotrebnom i čak suvišnom. Na taj način, temeljni zadatak nastave postaje obrazovanje za samoobrazovanje, osposobljavanje za samostalno učenje, za samostalno sticanje znanja i ovladavanje metodama i tehnikama sticanja znanja i učenja.
Anri Žiru, jedan od vodećih teoretičara kritičke pedagogije, piše 2011. godine, kako je poželjno da nastavnici društvenih predmeta problematizuju one pretpostavke koje se nalaze u pozadini nastavnog plana – unutar učionice i evaluacije nastave. Recimo, šta se podrazumeva pod znanjem društvenih nauka? Kako nastaje ovo znanje? Čijim interesima ono služi? Ko ima pristupa ovom znanju? Kako se to znanje prenosi u nastavnom procesu?
Na koncu, zapitajmo se čemu dati prednost u nastavi – partikularnom znanju ili univerzalnom mišljenju? Odnosno, zapitajmo se šta budućeg čoveka i građanina čini tupljim ili bistrijim članom zajednice? Pamćenje ili mišljenje? Mehaničko upamćivanje (dresura) ili rasuđivanje i učenje putem pronalaženja? Bubanje ili proučavanje? Pre-davanje ili iznalaženje rešenja? Ponavljanje gotovih sudova ili izgrađivanje vlastitih stavova? Prepričavanje i verbalno znanje ili umni rad i razvijanje sposobnosti? Monolog i dogmatski stav ili dijalog i otvorenost? Škola frontalnog odnosa i suprotstavljenosti ili škola zajedništva i saradnje?…
Mali rečnik termina:
kopati po biblioteci (tragati za atraktivnim naslovima; pronalaziti retke i zaboravljene knjige)
izbunariti knjigu (izvaditi knjigu iz mora drugih knjiga; izvući knjigu iz kakvog mračnog budžaka biblioteke, pronaći vrednu knjigu među ostalim odbačenim knjigama unutar kartonske kutije predviđene za otpis ili reciklažu)
neoliberalna pedagogija (konzervativna ideologija koja, između ostalog, komercijalizuje obrazovanje, te njegove prosvetiteljske ciljeve podvodi pod logiku tržišta. Takođe, odvaja pitanje jednake dostupnosti obrazovanja od pitanja postignuća)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama