Интернет истраживање спроведено током фебруара месеца “Финансијска независност мама у Србији: Право на свој динар” које је спровела невладина организација “Центар за маме” у сарадњи са компанијом Авон, показало је да је економско насиље, које представља једну врсту психичког насиља, присутно у српским породицама.
Истраживање “Финансијска независност мама у Србији: Право на свој динар,” у којем је учествовало 2.381 мама из свих крајева Србије, показало је да свакој 10. мами (10,5%) партнер ограничава приступ новцу, док 14,2% партнера/мужева сматра да има право да својим женама одређује колико им је новца “довољно”. Осим тога, више од четвртине мајки (26,4%) мора да се правда свом партнеру о томе где су потрошиле новац.
Свакој петој мами у Србији (20,4%) партнер не дозвољава да купи оно што жели, а 5,2% њих је било приморано да на захтев партнера и против своје воље позајми новац или прода неку драгоценост. И док 26% мама није задовољно начином на који се располаже новцем у њиховом домаћинству, контролу над финансијама своје породице осећа да нема чак 29,4% њих. Посебно је алармантна чињеница да се 17% мама не осећа безбедно поред својих партнера.
“У нашем друштву се о економском насиљу као облику родно заснованог насиља веома мало прича, иако оно представља озбиљну претњу по економску сигурност и самосталност мама. Неки од видова овог насиља су толико дуго присутни у нашем друштву, да су постали нормалан облик понашања у партнерској заједници, што је веома забрињавајуће.
Истраживање је показало да трећина мама има мање приходе откако су маме, него што су имале пре деце, а како се рођењем детета често ствара нова динамика у породици, битно је да маме у том тренутку буду финансијски стабилне“, изјавила је Јована Ружичић, оснивачица и директорка Центра за маме.
Осим што економско насиље подразумева контролу над могућношћу жене да стиче, користи и задржи економске ресурсе, а пре свега новац, оно се односи и на забрану или ометање запошљавања, даљег образовања и стручног напредовања, забрану или контролу трошења новца и његово ускраћивање за личне или породичне потребе, забрану приступа породичном новцу, доношење одлука о трошењу новца без консултације, остављање домаћинства без основних средстава за живот, али и захтевање показивања рачуна, приморавање на позајмљивање новца, уништење имовине и приморавање на одрицање од имовине.
Истраживање је показало да када је жена запослена пуно радно време – одлучивање о стеченом новцу оба члана партнерске заједнице је у значајној мери заједничко, што је далеко мање изражено у заједницама у којима жена ради пола радног времена или није запослена. У таквим заједницама је већи и проценат самосталног располагања сопственим новцем и за партнера и партнерку. Новцем који је самостално зарадила, жена у већој мери самостално и заједнички располаже ако живи у градској средини, и што је већи степен образовања који је завршила.
Такође је евидентно да што је виши степен образовања обоје, одлучивање о издацима, било ситнијим, било крупнијим је равноправније. Овим се још једном потврђује да је образовање заштитни социјални фактор за маме.
Истраживање је показало да су маме које самостално или већински самостално подижу децу у незавидној ситуацији. Подаци показују да када постоји потомство, економско насиље може да траје много дуже од брака, па тако скоро пола тата (44,5%) не плаћа алиментацију за своју децу.
Од оних који је плаћају, велики број њих (46,2%) то не ради редовно или је чак и умањивало своје приходе како би судски одређена алиментација била мања. Иако Република Србија има одређен износ минималног износа алиментације, који усклађује са растом накнаде за малолетне храњенике, чак 91,3% очева у Србији то не поштује. Однос тата према алиментацији статистички је повезан са временом које проводе са својом децом, показало је истраживање. Очеви који не испуњавају своје новчане одговорности, а ако их испуњавају не чине то редовно и не прате стопу инфлације, проводе мање времена са децом, те тако своју децу не виђа 25,8% тата у Србији, а мање од четвртину самосталног времена са децом проводи 37,8% тата.