Premijer Srbije Đuro Macut i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavljuju modernizaciju nastave, promene kurikuluma i veći fokus na kritičko mišljenje, funkcionalna znanja i razvoj talenata učenika.
Kako će izgledati nova škola i mogu li reforme rešiti hronični nedostatak nastavnika?
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić ocenio je za Newsmax Balkans da se o reformi obrazovanja u Srbiji i dalje odlučuje pre svega u političkoj, a ne stručnoj ravni, uz upozorenje da su nedostatak nastavnika i motivacija učenika ključni i nedovoljno rešeni problemi.
„Struku ne vidimo nigde godinama“
Reforme osnovnog obrazovanja se duže vreme očekuju.
Govoreći o tome hoće li se od naredne školske godine reforme ostvariti, Verbić je za Newsmax Balkans ocenio da se u prethodnom periodu previše odluka vezanih za školstvo donosi u političkim krugovima, dok je stručna javnost, kako tvrdi, godinama po strani.
„Deluje mi kao da se u političkoj areni odlučuje o pitanjima vezanim za obrazovanje, a zapravo bi trebalo da bude drugačije, odnosno da oni koji su u izvršnoj vlasti samo obezbede sredstva i izaberu prioritete, a da se struka bavi onim što treba da se menja u obrazovanju“, rekao je Verbić.
On je posebno ukazao na ulogu institucija koje bi, prema zakonu, trebalo da budu nosioci reformskih procesa.
„Struku ne vidimo nigde godinama. Onaj čiji je posao po zakonu da se bavi reformom obrazovanja, unapređivanjem, novim modelima, predlozima, je Nacionalni prosvetni savet. Njih nismo videli godinama“, naveo je on.
Dodao je i da, po njegovom mišljenju, trenutna organizacija tog tela ne daje rezultate koji se od njega očekuju.
„Mislim da sada u situaciji kada čovek koji vodi Jovinu gimnaziju u Novom Sadu istovremeno vodi i Nacionalni prosvetni savet, ne možemo da očekujemo da je to funkcionalno telo koje će nešto uraditi“, rekao je bivši ministar.
„Kritičko mišljenje“ kao stara tema reformi
Na pitanje kako vidi najave da će buduće promene kurikuluma biti usmerene ka razvoju kritičkog mišljenja kod učenika, Verbić je odgovorio da takve ideje nisu nove i da se u različitim oblicima ponavljaju decenijama.
„Reforma kurikuluma, razvoj kritičkog mišljenja – to su stvari koje su postojale u planu šta da se menja u našoj zemlji 1936. Gledao saam planove iz tog vremena, isto to piše. Dakle, to su opšta mesta i to se uvek radi“, rekao je on.
Nedostatak nastavnika kao sistemski problem
Govoreći o problemu manjka nastavnog kadra, Verbić je naglasio da se radi o trendu koji nije ograničen samo na Srbiju, ali da su posledice posebno vidljive u pojedinim oblastima i regionima.
„Iz godine u godinu imamo sve manje nastavnika. To nije samo fenomen u Srbiji. U celom svetu je sve manje nastavnika“, rekao je on.