Боб Живковић: Никада нисам схватио како да одрастем

28 септембра, 2019

Највољенији дечји илустратор, после 37 година свакодневног цртања и уметничког рада, данас с поносом може да каже да свет дечје књиге у Србији не би изгледао овако како сад изгледа да није њега. И ма колико се он трудио да буде скроман, то је једноставно тако. Боб Живковић, чију уметност разумеју и воле сви – и млади и стари и они са неколико диплома и титула испред имена и они без иједне, ове године слави 30 година сарадње са издавачком кућом Креативни центар коју с поносом зове и “моја друга породица”.

Тим поводом је у издању Креативног центра објављена и монографија под називом “Добросав Боб Живковић” а која је својеврсна ретроспектива Бобових радова. Поред тога, у периоду од 2. до 23. октобра биће организована и ретроспективна изложба у Музеју примењене уметности, под називом “БОБ”. На изложби ће бити приказано више од 500 радова које је Боб извео током претходних 37 година рада.

Заједно са Јасминком Петровић изложбу ће отворити лично Боб, а ми смо имали и пар питања за њега…

После 30 година сарадње с Креативним центром и чак 37 година успешног рада, претежно на илустрацијама за дечје књиге, кад се осврнете, шта је то што вас је определило да илуструјете за децу? Да ли је то била одлука или се једноставно догодило?

Никада нисам схватио како да одрастем. Имам среће што сам окружен одраслим, озбиљним, паметним и одговорним особама, које воде рачуна о мојим обавезама, подсећају ме да је време да се ошишам, да би био ред да ипак обучем обе исте патике, плаћају моје рачуне, извињавају се уредницима кад касним, убеђују ме да неће болети код зубара. Мени је преостало само да се глупирам и цртам. Радим илустрације за децу јер ту имам највише искуства и знања. Педесет седам година сам дете.

Како се постаје тако успешан и вољен илустратор?

Искрено, на то питање немам одговор. Да се ја питам, волео бих неког паметнијег и лепшег. Једини могући одговор јесте то што цртам за себе. Цртам кад ми се свиди књига, цртам док не почнем да се церекам над оним што сам урадио, цртам док се мени не свиди то што сам нацртао (у већини случајева томе се више ја радујем, више сам ја изненађен оним што сам нацртао него уредници). Могуће је да људи препознају ту искреност и да оно што је мени смешно засмејава и њих.

Боб: Аутопортрет

Писци кажу да децу није лако преварити и да нимало није једноставно писати за њих. Да ли је исто и са илустрацијама?

Опет немам одговор. Никад ми није пало на памет да варам децу. Ствари за одрасле могу бити досадне, патетичне, мрачне, незанимљиве, притупе. Кад црташ за одрасле, мораш мало да вараш, да улепшаш. Кад радиш за децу, опустиш се, разиграш и уживаш. Нема потребе за варањем.

Шта вам је у послу којим се бавите донело највеће задовољство?

Најпаметније, најкреативније, најуспешније особе које данас срећем кажу ми да су „расле уз моје цртеже“. Добро сам цртао.

Креативни центар, као омиљени издавач дечјих књига код нас, освојио је, између осталог, дечја срца захваљујући вашим илустрацијама. Како је бити део тог тима и које су вам најдраже књиге на којима сте радили?

Креативни центар је буквално моја друга породица. Ја сам кукавица и мрзим промене – то су савршени услови за то да никада, никада не скупим храбрости да се укључим у визију коју је имао Симеон Маринковић. Да то нисам урадио, да Симеон није имао сан о издавачкој кући за децу и стрпљења да ме покрене, данас бих био ветеринар (или Тарзан, или балерина, или падобранац… ОК, падобранац бих био само за тај један скок!). Љиљана Маринковић је Мајка, одговорна, брижна и мудра, Славица Марковић је Добар Родитељ, који уме да ме смири кад хистеришем. Ја јесам блесав, али не толико да радим с неким људима 30 година а да они нису савршени у свом послу и савршено коректни. Цртеж је један део књиге, али џаба цртеж ако текст није најбољи на свету (Јасминка Петровић), ако уредник није најбољи на свету, ако лектор није најбољи на свету, ако штампа, продаја, промоција … ма све мора да буде најбоље да би се склопило у Добру Књигу.
Нећу да одвајам ниједну књигу да се друге књиге не би љутиле на мене (накашљ-било-која-Јасминкина-накашљ)!

Боб за књигу Јасминке Петровић “Лето када сам научила да летим”

Јубилеј који Креативни центар ове године слави обележиће и изложба ваших радова у Салону Музеја примењене уметности, под називом БОБ. Изложба ће трајати од 2. до 23. октобра. Можете ли нам рећи шта нас тамо очекује и ко све може (и треба) да посети изложбу?

Дођите 2. октобра на отварање. Биће гужве и биће занимљиво. На изложби ће бити цртежи од почетка мог рада: научна фантастика за издања Монолит и Знак Сагите, Господар прстенова, То, дечји радови за Тик-Так и Велико Двориште, деценија рада у Забавнику, радови за Лагуну и Јелицу Грегановић, а као врхунац – леп преглед свих скоро стотину књига које сам радио за Креативни центар.

Интервју водила: А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама