Колико год да смо пута говорили и писали (а јесмо, баш много пута) о томе колико је важно да се садржаји у медијима строго контролишу, како се на телевизијама с националном фреквенцијом не би нашле сцене којима ту није место, увек је било оних који не разумеју. Препознавали су се, најчешће, по једној краткој реченици: „Постоји даљински управљач. Нико никог не тера нешто да гледа.“ Слично је важило и за оне ситуације у којима се говори о томе како је много родитеља који својој деци дозвољавају играње агресивних видео-игара, готово без икакве контроле. „Шта кога брига како ће неко васпитавати своје дете. Свако нека гледа у своје двориште.“ Овакве изјаве показују суштинско неразумевање принципа на којима функционише друштво.
У вечерашњој емисији Утиска недеље, тужитељка Бојана Савовић је у неколико реченица објаснила због чега не можемо гледати само у своје двориште и правити се да свет око нас не постоји.
„Ја не верујем у теорију да ви можете имати некакву микро здраву ћелију без здравог друштва. Ја мислим да смо се ми сви, заваравајући се да не можемо да променимо друштво, заправо годинама заваравали да можемо направити свој идеални микро-свет, своју породицу и пријатеље у њему. И да нас не занима шта се дешава негде другде. Што је потпуно нереално. Не постоји изолована улица, школа, ни кафић где ћете ви и ваша деца ићи. Ви сте део једног друштва и једино поправком целог друштва може бити добро вама као појединцу и вашој породици. Ми смо из свих ових несрећа коначно схватили да није важно само како ви васпитавате ваше дете, важно је и како други васпитавају своју децу. Није једино важно шта ја гледам на телевизији већ и шта гледају други око мене. Мислим да је ужасно важно и да схватимо да без опоравка друштва НЕМА бољитка за појединца. Не постоји некакав изоловани мехур у оквиру света у ком се све око вас распада.“ – казала је Бојана Савовић.
Дакле, даљински управљач није довољан. Јер је превише оних који ће га погрешно користити. И добрим делом обликовати друштво у ком, хтели то или не, радимо, школујемо се, лечимо, живимо.