Želja da se naše studije usaglase sa visokim obrazovanjem u zemljama Evrope, kako bi se diplome jednostavnije priznavale, navela je Srbiju da pristupi bolonjskom procesu. Dvanaest godina kasnije, reforme visokog obrazovanja i dalje traju. Postojeći Zakon, koji je menjan šest puta, zameniće novi.
Č
U svakoj reformi ima problema, kažu na Beogradskom univerzitetu, pogotovo kada nije podržana odgovarajućim finansijskim sredstvima. Bez obzira na sve, Bolonja je pokazala i neke pozitivne osobine, o čemu svedoči i „Tempus“ projekat.
„Jedan od razloga reformi je bila da se skrati vreme studiranja, da se na neki način pravilno izvrši preraspodela opterećenja i da na se taj način studenti za kraće vreme osposobe da dobiju diplomu i da bi mogli da se zaposle“, kaže profesor Vladmir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu i predsednik KONUS-a.
Profesor Bumbaširević podseća da studenti koji su diplomirali 2012. u odnosu 2007. zadovoljni, a da je vreme studiranja kraće.
Reforme su uvođene da bi se rešio određeni problem, smatra profesorka Turajlić, koja je učestvovala u uvođenju bolonjskog procesa.
„Zapravo, suština nikada nije rešena. Ona ne može da se reši zakonom. Ona može da se reši u jednom agilnom radu, svih odgovornih za stanje u visokom obrazovanju Ministarstva prosvete, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalnog saveta za nauku, univerziteta“, navodi profesorka Turajlić.
Profesorka Turajlić kaže i da nije napravljen okvir kvalifikacija i da je to Ministarstvo trebalo da učini, kao i da Srbija sada ne zna koga školuje i zašto školuje.
Nacionalni okvir kvalifikacija, na koji se čeka osam godina, resorno ministartsvo najavljuje za ovu godinu, i priznaje da je Zakon koji je trebalo da primeni Bolonju u našoj zemlji pao na ispitu.
„Jedan od razloga ne leži samo u Zakonu i u akademskoj zajednici već u tome što država nije promenila način finanisranja. Teško je očekivati da ukoliko finansirate visokoškolske institucije samo po kvantitetu, zapravo po broju studenata, da će bilo ko težiti da poveća kvalitet“, ističe savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milovan Šuvakov.
Zato se postojeći zakon više neće krpiti, već dobijamo nov. To već duže vreme traže i studenti i profesori.
Zakon će doneti finansiranje koje stimuliše kvalitet, pravednije je za akademce, a ukinuće i profesorski monopol na predmet.
Izvor: www.rts.rs
„Jedan od razloga reformi je bila da se skrati vreme studiranja, da se na neki način pravilno izvrši preraspodela opterećenja i da na se taj način studenti za kraće vreme osposobe da dobiju diplomu i da bi mogli da se zaposle“, kaže profesor Vladmir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu i predsednik KONUS-a.
Profesor Bumbaširević podseća da studenti koji su diplomirali 2012. u odnosu 2007. zadovoljni, a da je vreme studiranja kraće.
Reforme su uvođene da bi se rešio određeni problem, smatra profesorka Turajlić, koja je učestvovala u uvođenju bolonjskog procesa.
„Zapravo, suština nikada nije rešena. Ona ne može da se reši zakonom. Ona može da se reši u jednom agilnom radu, svih odgovornih za stanje u visokom obrazovanju Ministarstva prosvete, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalnog saveta za nauku, univerziteta“, navodi profesorka Turajlić.
Profesorka Turajlić kaže i da nije napravljen okvir kvalifikacija i da je to Ministarstvo trebalo da učini, kao i da Srbija sada ne zna koga školuje i zašto školuje.
Nacionalni okvir kvalifikacija, na koji se čeka osam godina, resorno ministartsvo najavljuje za ovu godinu, i priznaje da je Zakon koji je trebalo da primeni Bolonju u našoj zemlji pao na ispitu.
„Jedan od razloga ne leži samo u Zakonu i u akademskoj zajednici već u tome što država nije promenila način finanisranja. Teško je očekivati da ukoliko finansirate visokoškolske institucije samo po kvantitetu, zapravo po broju studenata, da će bilo ko težiti da poveća kvalitet“, ističe savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milovan Šuvakov.
Zato se postojeći zakon više neće krpiti, već dobijamo nov. To već duže vreme traže i studenti i profesori.
Zakon će doneti finansiranje koje stimuliše kvalitet, pravednije je za akademce, a ukinuće i profesorski monopol na predmet.
Izvor: www.rts.rs