Mom prijatelju Polu brat je za Božić poklonio auto. Na Badnje veče kada je izašao iz kancelarije na ulicu, oko njegovih sjajnih novih kola obilazio je neki dečkić, zagledao ih i divio im se. „Da li su to Vaša kola, gospodine“, upitao je.
Pol je klimnuo glavom. „Dobio sam ih od brata za Božić.“ Dečak je bio zapanjen: „Hoćete da kažete da Vam ih je brat dao i da Vas ona nisu koštala ni centa? Znate, želeo bih…“ Oklevao je.
Pol je bio siguran da zna šta bi on želeo. Želeo bi da ima takvog brata. Ali ono što je taj dečak rekao, potreslo je Pola do srži.
„Želeo bih“, nastavio je dečak, „da mogu da budem takav brat.“ Pol je iznenađeno pogledao dečaka, a zatim sasvim spontano zapitao: „Da li bi voleo da se provozaš u mom automobilu?“
„Kako da ne bih!“ (više…)