Лични став

Људска права у светској књижевности: Борба за правду кроз романескну нарацију

И шта сад ти хоћеш, зашто се буниш и докле више овако, пита ме рођак за славским ручком. Шта хоћу? Хоћу да ми вратите лето.

Где су и шта раде – репрезентативни синдикати у просвети

Знање о добру НИЈЕ гаранција да ће човек чинити добро. Јер у човеку постоје снажни унутрашњи нагони које рацио не може да укроти

Већина људи проживи живот, а не научи да каже НЕ. ”Не, нисмо планирали госте, одмарамо се. Не, не могу да ти помогнем око семинарског радим нешто друго.”

Младост која се буни НИЈЕ проблем који треба решити. Она је НАДА коју треба неговати. Она је енергија коју треба усмерити, а не угушити

”Будућност наше деце није само у рукама наставника, већ у систему који им омаловажава знање, тера их у стадо послушника и разгони из земље по иностранствима”

”Шта ти фали? Имаш посао, плату, пиво испред продавнице, телевизор и ријалити шоу…”

Шта је нама ВИДОВДАН? Мени је обавеза да своје ученике научим ИСТИНИ, да их ослободим кучине у коју су их уплели векови несрећне историје

Јер, кад је моја мајка била дете, према њој су се понашали много горе. Дала ми је само два посто онога што је њој дала мајка, моја безобзирна бака

”Како то мора бити да је боговски осећај, када остављаш дете у вртић и знаш да га тамо неко воли! Ја нисам осећала да их неко воли…”

”Спремам се да испратим још једну децу и останем сама. Па се вратим у нови разред. У двадесет пари нових очију које ће ме гледати са ишчекивањем…”

Добар човек више није занимљив. Учитељ је постао досадан — а Десингерица закон

„Да нешто знају, не би радили у школи” ”Има места на бироу…” ”Ако неће они, има ко хоће…”