Лични став

Професорка српског: ”Сваке године основну школу заврши на десетине ученика који не знају ни да читају ни да пишу. Нема понављања, нема поправних испита”

Три године од мајске трагедије и једно је СИГУРНО: Србија је научила да одржава комеморативне скупове. У томе смо постали махери

Јуче сам била у Панчеву. Док сам у продавници стајала и погледом тражила нешто, пришао је дечак од три године са оцем. И не престајем да мислим на њега

Ако школа изгуби свој идентитет и сведе се на чување деце и „наставу кроз игру“, она престаје да буде школа у правом смислу те речи

Педагог: То да политици није место у образовним институцијама – једноставно НИЈЕ тачно

Ово је генерација која је раскрстила са ефемерним идеалима и препустила се разуму. Прерасли су бајке, јуришају на стварност

Била сам средњошколка. Мајка је водила са мном огорчене ратове око распремања. Није вредело ништа. Све до ове приче

Кад ти је неко болестан, губиш личност. Ти си помоћ и медијум. Немаш себе. Сви питају за болесног.

”Оволико двориште, а ти си госпођа, па нећеш да шириш веш, него машина да ти осуши, е свашта!“

Учитељица: ”Волела бих да сазнам чему служи (а уз то и не ради) мала матура”

УСПРС о најавама министра просвете: ”Док у једној руци држи шарене конфете у другој витла буздованом доказујући да је држава ГАЗДА школских система”

Професорка српског: ”Вртићи су сведени на чување деце, школе се даве у превазиђеним програмима, факултети доведени до границе опстанка”

Била сам мала и бојала сам се мрака. Није ме било страх бабароге. Плашила сам се да је мрак једно велико ништа.

”Где је нестало ОСНОВНО знање у основној школи? Сваки одликаш у осмом разреду боље би прошао на квизу знања од својих наставника”