Лични став

Пошто смо ми одлучили да ћутимо и као такви нестанемо, пошто нам се свака побуна завршава са ју,ју,ју, страшно… ево шта треба да урадимо

Школа у инфарктном стању (или зашто су школе изврсне, али само за 15% ученика)

Више не причамо једни с другима. Не поверавамо се. Не кукамо. Свима је супер. Каже Инстаграм.

Опет су крива деца. И опет су криви наставници.

– Шта си правила данас за ручак? Субота је… – Цезар салату, баба. – Добро салату. Шта још?

Децу не пуштамо да се пењу по дрвећу нити их водимо у паркове, а као недостаје нам то време

Деца разведених родитеља – угрожена врста која трпи сву силу нашег примитивизма

Баш основну занима где ћемо у средњу!

Наоружани, станите! Немојте дечјим сузама да се храните

Добро си ти то научила, АЛИ није баш скроз за петицу. Да се ја питам, ја бих АЛИ избацила из свих читанки и уџбеника

„Деца која живе у сиромаштву, имају велику вероватноћу да буду сиромашни и кад одрасту“

Професорка Биљана синдикатима: Мене би било срамота. Зато и нисам члан синдиката.

Деца данас: Научени да мрзе, а оптужени да су насилни. Окружени лажима, а присиљени да говоре искрено

Дечја недеља је за нама. У њој, један дечак убио је друга. Једна девојчица убола је другарицу ножем.