Лични став

„Немојте, молим вас, за пар дана заувек да заборавите Нови Сад. Знам да хоћете…“

Хоћемо ли ИШТА сачувати, мили моји?

„Наша школа је већ годинама болесна, а сада је у терминалној фази. То знају сви који у њој раде, знају деца која уче и њихови родитељи“

Педагог: Шта је могло да натера дете да ножем нападне своју вршњакињу

„Могла си се и ВИШЕ потрудити, није свака петица иста“

Моја ћерка одселила се из Србије како би наставила школовање. Свима који ме питају плачем ли сваки дан одговарам: „А зашто бих, побогу, ПЛАКАЛА?“

Док ми у Здравитас уносимо податке о тежини, деци У ШКОЛАМА продају газирана пића, пице, гумене ушећерене бомбоне… Види ли неко шта је СТВАРНО проблем?

Е па, пресело ми. Цео живот грч!

Наставница Биљана о другачијој деци: Код њих сам видела ДУБОКУ бол, несразмерну годинама и ничим заслужену

Временом, Нина је схватила да живи у дворцу са девет закључаних соба. Она није била храбра. Била је ПОСЛУШНА

Помиње ли ико секретаре образовних установа и зашто не?

Проф. Биљана Васић: „Просвета је каменчић у удобној ципели свеопштег немања свести. А кад ти се камен испречи на путу, ти га шутнеш“

„Никога не занима како изгледа радни дан наставника док траје школска година. Сви само виде РАСПУСТ“

Снежана Романдић: Родитељи који одлазе директору да се жале, најчешће су исти они који изговарају ту чувену реченицу „Знате ли ви КО САМ ЈА?“