Lični stav

Da li vas STVARNO još čudi što su deca ovde takva kakva su? Mene uopšte ne.

Vericu su svi voleli. Ali, kad Verica uđe u SVOJU kuću, počinje da se dešava čudo

Deca nam rastu uz: pazi, ne veruj, skloni se, beži… Locirana su pametnim satićima, mobilnim telefonima, bez slobode. Paranoja je kolektivna

„Rekli nam da idemo kod psihologa?! Šta će meni psiholog? Neka tamo treba da mi kaže kako da ga vaspitavam, je l’?“

Jovana Kešanski: Plaši se…

„Valjda nas je bar malo stid“

Dok mi brigu brinemo o ženama s dva prezimena, bilo bi lepo da se prisetimo i onih bezimenih

Kako bismo, uz mrvicu volje, mogli da rešimo problem nasilja u školama

„Da bismo prikazali stanje u prosveti, izvedimo jedan jednostavan eksperiment. Sa šerpom.“

USPRS se oglasila: Ili ugasite škole i prekinite da prodajete iluziju da one postoje ili dajte profesorima ovlašćenja da rade SVOJ posao

Jedne godine, mama i tata su bili švorc. Tako je tata rekao: ostali smo švorc za letovanje. I u kuću se uselilo razočarenje.

Pretučen je „samo“ jedan profesor. Možda se to vama nikada neće desiti. Ali, ako se desi, da znate: bićete vest za jedan dan

Zdravstvo i deca u Finskoj – stacionari pri vrtićima, privatno lečenje pokriva većinom država, razgovori s doktorima traju satima, ako je potrebno

Ja bih da zamolim, ako može