Lični stav

Profesorka srpskog: ”Svake godine osnovnu školu završi na desetine učenika koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu. Nema ponavljanja, nema popravnih ispita”

Tri godine od majske tragedije i jedno je SIGURNO: Srbija je naučila da održava komemorativne skupove. U tome smo postali maheri

Juče sam bila u Pančevu. Dok sam u prodavnici stajala i pogledom tražila nešto, prišao je dečak od tri godine sa ocem. I ne prestajem da mislim na njega

Ako škola izgubi svoj identitet i svede se na čuvanje dece i „nastavu kroz igru“, ona prestaje da bude škola u pravom smislu te reči

Pedagog: To da politici nije mesto u obrazovnim institucijama – jednostavno NIJE tačno

Ovo je generacija koja je raskrstila sa efemernim idealima i prepustila se razumu. Prerasli su bajke, jurišaju na stvarnost

Bila sam srednjoškolka. Majka je vodila sa mnom ogorčene ratove oko raspremanja. Nije vredelo ništa. Sve do ove priče

Kad ti je neko bolestan, gubiš ličnost. Ti si pomoć i medijum. Nemaš sebe. Svi pitaju za bolesnog.

”Ovoliko dvorište, a ti si gospođa, pa nećeš da širiš veš, nego mašina da ti osuši, e svašta!“

Učiteljica: ”Volela bih da saznam čemu služi (a uz to i ne radi) mala matura”

USPRS o najavama ministra prosvete: ”Dok u jednoj ruci drži šarene konfete u drugoj vitla buzdovanom dokazujući da je država GAZDA školskih sistema”

Profesorka srpskog: ”Vrtići su svedeni na čuvanje dece, škole se dave u prevaziđenim programima, fakulteti dovedeni do granice opstanka”

Bila sam mala i bojala sam se mraka. Nije me bilo strah babaroge. Plašila sam se da je mrak jedno veliko ništa.

”Gde je nestalo OSNOVNO znanje u osnovnoj školi? Svaki odlikaš u osmom razredu bolje bi prošao na kvizu znanja od svojih nastavnika”