У последње време све чешће сведочимо протестима различитих друштвених група у Србији – од студената који траже боље услове образовања, преко просветних радника који се боре за достојанствене плате, до културних и научних радника који упозоравају на урушавање уметности, културе и науке. Ови проблеми нису само изоловани инциденти већ део дубљег, системског проблема који обликује друштво. Када посматрамо Јапан, видимо пример земље у којој су друштвене норме, образовање, правосудни систем и медији усмерени на стабилност и дугорочну изградњу друштвених вредности. Да ли се у томе крије кључ решења?
Примера ради, у Јапану, за разлику од Србије и западних земаља, приватни живот јавних личности готово да не постоји за публику. Зато се јапанске познате личности називају идоли, јер они су управо то – узори, недодирљиви, беспрекорно представљени, без скандала, без јавних веза и бракова, јер би откривање било чега из приватног живота могло у потпуности да им уруши каријеру. Жута штампа тамо не постоји, а чак и криминал, иако постоји (Yakuze), делује из сенке и на изузетно је ниском нивоу, не нарушавајући привид савршеног поретка.
Што се тиче ријалити програма, они у Јапану постоје, али се значајно разликују од оних на Западу. Јапански ријалитији често су усмерени на хумор, екстремне изазове, друштвене експерименте или такмичења, али без вулгарности и отворених скандала. За разлику од западних ријалитија, у Јапану нема претеране драме, агресивних сукоба нити експлицитног садржаја. Учесници су пажљиво бирани, а јавне личности избегавају учешће у ријалитијима који би могли да наруше њихов имиџ.
Када је у питању образовни систем, јапански је један од најригорознијих и најдисциплинованијих у свету, са великим фокусом на колективизам, радну етику и академску изврсност. Велики фокус је на тестовима и пријемним испитима који су изузетно тешки и од којих зависи улазак у добре средње школе и факултете. Већина школа захтева ношење школских униформи и строго поштовање правила понашања. Ученици сами чисте учионице и школске просторе, што подстиче одговорност и колективни дух. Настава траје око 240 дана годишње, што је знатно више него у западним земљама. Многи ученици иду на додатне часове у приватне школе (Јuku), како би се припремили за испите. Јапански образовни систем ствара дисциплиноване, вредне, одговорне и образоване људе.
Поред образовања и медијске контроле, још један стуб јапанског друштва је уређен и ефикасан правосудни систем. Стопа криминала у Јапану је међу најнижима на свету, а казнени систем је изузетно строг и ефикасан. Правда се спроводи брзо, а поверење грађана у институције је високо. Корупција у правосуђу је ретка, а судске одлуке се поштују без изузетка. Када би се слични стандарди транспарентности и ефикасности примењивали и у другим земљама, многи проблеми би се могли системски решавати уместо што прерастају у хроничне кризе.
Јапан није савршено друштво, али његов систем показује колико је дугорочно планирање кључно за стабилност и развој. Када друштво улаже у образовање, културу, правосудни систем, професионалне стандарде и праве вредности, смањују се проблеми попут корупције, несигурности и економске нестабилности. Можда није решење копирати Јапан, али сигурно можемо извући важне лекције из његовог примера. Оно што је сигурно јесте да је стабилност резултат система који функционише, а не само индивидуалних напора грађана. Зато је важно да не посматрамо проблеме као привремене, већ као део дубљег система који морамо градити дугорочно, са јасном визијом будућности.
Татјана Јовановић, мастер професор српског језика и књижевности