Да ли сте икад упознали упорније створење од детета које нешто јако жели? Ја нисам. И милион пута сам помислила у себи „што ниси тако упорна кад тражиш изгубљену играчку или решаваш неки проблем, као кад покушаваш да ме убедиш да ти дам још један слаткиш?“ Нема посвећенијег и одлучнијег бића на кугли земаљској од петогодишњака који је решио да чује „Да“ уместо „Не“.
За родитеље, ово значи бескрајно убеђивање и изношење аргумената на често за то најнеприкладнијим местима (у продавници, на игралишту, у гостима…). Као да деца осете да смо тад посебно рањиви и да имају највеће шансе да ипак истерају своје.
Зато је важно да преговоре зауставите пре него што се отму контроли. Иначе се може десити да дете пита поново и поново и поново. За сваки случај, ако сте се можда предомислили. Ово никако не значи да треба да га само погледате да му све буде јасно, јер то онда само значи да сте га заплашили. А то, свакако, не желите. Па како, онда, окончати мољакање?
Зашто деца мољакају?
Да бисте стали на пут непрестаном постављању истог питања, морате најпре разумети проблем. Прво морате знати да је „зановетање“ код деце научен образац понашања. Они га нису измислили већ су га негде покупили. И ако сте једном, у тренутку слабости, пристали да испуните захтев за који прво нисте хтели да чујете (и још уз реченицу „не могу да верујем колико си напоран/на, ево ти.“), дете је схватило – зановетање пали!
А како да то поправите?
Као што било које понашање дете може да научи, тако се од њега, уз мало труда, може и одвићи. Решење нам, у једној од својих књига, доноси Lynn Lott, коаутор бројних књига о позитивној дисциплини. И то је решење које даје резултате и код двогодишњака и код тинејџера.
А тражи од вас да изговорите четири једноставне речи: „Питао си, одговорила сам.“!
Концепт је баш једноставан. Али не и примена на самом почетку. Касније иде много лакше.
Дакле, када седмогодишња Нађа пита да добије сладолед после ручка, а ви кажете да не може јер је један већ појела, велика је шанса да ће уследити једно „али, моооооолим те“, па још једно, па још једно… Чисто да вам буде јасно да она стварно јако жели тај сладолед.
Уместо да понављате небројено пута да не може да добије сладолед и да сваки пут то образлажете, довољно је да то урадите једном, а да следећи пут једноставно кажете: „Питао си, одговорила сам.“
Ево како то почиње.
Први корак
Питајте дете: „Да ли си чуо некад за ‘Питао си, одговорила сам’?“ Дете ће вероватно рећи не.
Други корак
Питајте: “Да ли си ме малопре већ питала да ти дам још један сладолед?“(Дете ће рећи „да“)
Трећи корак
Питајте: “Јесам ли ти одговорила?” (Дете ће вероватно рећи нешто попут: “Јеси, али мама, ја стварно….”)
Четврти корак
Питајте: “Да ли ти ја изгледам као мама/учитељица/васпитачица која ће се предомислити само зато што си ме питала исту ствар поново и поново и поново…?“ (Добре су шансе да ће Нађа једноставно отићи, можда љута и незадовољна, и почети да ради нешто друго)
Пети корак
Ако дође и пита поново, једноставно реците “Питала си, одговорила сам.”(И ништа друго!).
Једном када успоставите овај систем, биће довољно да НЕ кажете једном и објасните зашто сте рекли не.
Доследност је кључ! Једном кад решите да користите „Питао си, одговорила сам“ метод, држите се тога. Ако дете настави да тражи и након што сте ове четири речи рекли, једноставно се удаљите. Када дете једном схвати да после тих речи више нема дискусије, брзо ће научити да мољакање нема сврху и да само узалуд троши енергију.
Иако ће вам бити потребно стрпљење, дете ће у неком тренутку схватити и видећете резултате доследности.
Родитељи морају бити тим
Важно је да укључите партнера, дадиљу, све који су укључени у свакодневни живот детета у овај систем. Резултати ће у том случају доћи брже и биће сигурно бољи.
Метод успева и код деце са аутизмом
Патолог за развој говора, Stacy Pulley каже да ова техника делује и на децу са сметњама у развоју, нарочито на ону са аутизмом. Она каже да би могло бити од користи и у примену методе увести таблу и креду и записати питање, ако га је дете поставило више пута. Или нацртати.
Онда, кад дете пита поново, покажете таблу да га подсетите да је то већ питало и да сте му већ дали одговор. Користите што мање речи и останите доследни како би лакше разумели и истовремено научили да поштују и чују ваше одговоре.
Приредила: А. Цвјетић