Da li ste ikad upoznali upornije stvorenje od deteta koje nešto jako želi? Ja nisam. I milion puta sam pomislila u sebi „što nisi tako uporna kad tražiš izgubljenu igračku ili rešavaš neki problem, kao kad pokušavaš da me ubediš da ti dam još jedan slatkiš?“ Nema posvećenijeg i odlučnijeg bića na kugli zemaljskoj od petogodišnjaka koji je rešio da čuje „Da“ umesto „Ne“.
Za roditelje, ovo znači beskrajno ubeđivanje i iznošenje argumenata na često za to najneprikladnijim mestima (u prodavnici, na igralištu, u gostima…). Kao da deca osete da smo tad posebno ranjivi i da imaju najveće šanse da ipak isteraju svoje.
Zato je važno da pregovore zaustavite pre nego što se otmu kontroli. Inače se može desiti da dete pita ponovo i ponovo i ponovo. Za svaki slučaj, ako ste se možda predomislili. Ovo nikako ne znači da treba da ga samo pogledate da mu sve bude jasno, jer to onda samo znači da ste ga zaplašili. A to, svakako, ne želite. Pa kako, onda, okončati moljakanje?
Zašto deca moljakaju?
Da biste stali na put neprestanom postavljanju istog pitanja, morate najpre razumeti problem. Prvo morate znati da je „zanovetanje“ kod dece naučen obrazac ponašanja. Oni ga nisu izmislili već su ga negde pokupili. I ako ste jednom, u trenutku slabosti, pristali da ispunite zahtev za koji prvo niste hteli da čujete (i još uz rečenicu „ne mogu da verujem koliko si naporan/na, evo ti.“), dete je shvatilo – zanovetanje pali!
A kako da to popravite?
Kao što bilo koje ponašanje dete može da nauči, tako se od njega, uz malo truda, može i odvići. Rešenje nam, u jednoj od svojih knjiga, donosi Lynn Lott, koautor brojnih knjiga o pozitivnoj disciplini. I to je rešenje koje daje rezultate i kod dvogodišnjaka i kod tinejdžera.
A traži od vas da izgovorite četiri jednostavne reči: „Pitao si, odgovorila sam.“!
Koncept je baš jednostavan. Ali ne i primena na samom početku. Kasnije ide mnogo lakše.
Dakle, kada sedmogodišnja Nađa pita da dobije sladoled posle ručka, a vi kažete da ne može jer je jedan već pojela, velika je šansa da će uslediti jedno „ali, moooooolim te“, pa još jedno, pa još jedno… Čisto da vam bude jasno da ona stvarno jako želi taj sladoled.
Umesto da ponavljate nebrojeno puta da ne može da dobije sladoled i da svaki put to obrazlažete, dovoljno je da to uradite jednom, a da sledeći put jednostavno kažete: „Pitao si, odgovorila sam.“
Evo kako to počinje.
Prvi korak
Pitajte dete: „Da li si čuo nekad za ‘Pitao si, odgovorila sam’?“ Dete će verovatno reći ne.
Drugi korak
Pitajte: “Da li si me malopre već pitala da ti dam još jedan sladoled?“(Dete će reći „da“)
Treći korak
Pitajte: “Jesam li ti odgovorila?” (Dete će verovatno reći nešto poput: “Jesi, ali mama, ja stvarno….”)
Četvrti korak
Pitajte: “Da li ti ja izgledam kao mama/učiteljica/vaspitačica koja će se predomisliti samo zato što si me pitala istu stvar ponovo i ponovo i ponovo…?“ (Dobre su šanse da će Nađa jednostavno otići, možda ljuta i nezadovoljna, i početi da radi nešto drugo)
Peti korak
Ako dođe i pita ponovo, jednostavno recite “Pitala si, odgovorila sam.”(I ništa drugo!).
Jednom kada uspostavite ovaj sistem, biće dovoljno da NE kažete jednom i objasnite zašto ste rekli ne.
Doslednost je ključ! Jednom kad rešite da koristite „Pitao si, odgovorila sam“ metod, držite se toga. Ako dete nastavi da traži i nakon što ste ove četiri reči rekli, jednostavno se udaljite. Kada dete jednom shvati da posle tih reči više nema diskusije, brzo će naučiti da moljakanje nema svrhu i da samo uzalud troši energiju.
Iako će vam biti potrebno strpljenje, dete će u nekom trenutku shvatiti i videćete rezultate doslednosti.
Roditelji moraju biti tim
Važno je da uključite partnera, dadilju, sve koji su uključeni u svakodnevni život deteta u ovaj sistem. Rezultati će u tom slučaju doći brže i biće sigurno bolji.
Metod uspeva i kod dece sa autizmom
Patolog za razvoj govora, Stacy Pulley kaže da ova tehnika deluje i na decu sa smetnjama u razvoju, naročito na onu sa autizmom. Ona kaže da bi moglo biti od koristi i u primenu metode uvesti tablu i kredu i zapisati pitanje, ako ga je dete postavilo više puta. Ili nacrtati.
Onda, kad dete pita ponovo, pokažete tablu da ga podsetite da je to već pitalo i da ste mu već dali odgovor. Koristite što manje reči i ostanite dosledni kako bi lakše razumeli i istovremeno naučili da poštuju i čuju vaše odgovore.
Priredila: A. Cvjetić