Posao predavača nije lak, ali ne dele svi to mišljenje. Pročitajte, u nastavku, koje četiri zablude o profesiji nastavnika su najčešće.
Posao nastavnika je težak. Sudeći po tome kako ljudi stalno imaju nešto da zamere nastavnicima i njihovim predavanjima (svi uvek misle da znaju bolje), reklo bi se da je pravo čudo kako deca bilo šta nauče. Ako slušate, recimo, političare, čitate novine ili gledate televiziju, ređaju se “stručne” i “manje stručne” preporuke kako da se unapredi obrazovni sistem i školski program, uz savete nastavnicima šta da rade na časovima (jer to, “očigledno”, već nisu učinili).
Nastavnicima se govori i kako da se obraćaju deci, čemu da ih podučavaju, šta da izbace iz udžbenika, šta da ubace, koja je istorija prava, koja pogrešna, kako matematiku treba predavati, kako je gradivo obimno i teško, a sve da bi deca o kojoj brinu napredovala i obrazovala se. To sve zna da bude prilično opterećujuće za ljude u prosveti. Osim toga, vlada mišljenje da se njihovo radno vreme završava u 3:30, da imaju duge školske raspuste, da ne rade preko leta, a primaju platu, i slično. Ti “kritičari” misle da mora da ih je to navelo da postanu nastavnici.
Stvarnost je, zapravo, mnogo složenija. Drugačija. Zato ću se u nastavku teksta pozabaviti nekim od mitova koji kruže o učiteljskoj profesiji. Nisu svi nastavnici saosećajni, maksimalno posvećeni svom radu i entuzijasti, ali većina njih je u ovom poslu kako bi pomogli deci i učinili nešto važno za njih. Ukoliko je nekima od njih glavni motiv novac, jasno je da postoje i druga zanimanja, sa kraćim radnim vremenom, koja donose daleko veću zaradu.
Nastavnici su, pre svega, motivisani da se bave ovim poslom kako bi pratili napredak vašeg deteta, pomogli mu da uči, da zaključuje, razmišlja, da budu tu kada se mališanu upali lampica prilikom rešavanja komplikovanog zadatka. Mnogi nastavnici uživaju slušajući mališane kako daju originalne i genijalne odgovore na različita pitanja i podstiču ih da razvijaju svoju kreativnost.
U ovom poslu ima velikih uspona i padova, ali budite sigurni da nastavnicima nijedan dan u školi nije potpuno isti. Takođe, nastavnici definitivno nisu dadilje i, dok ih možda mnogi ljudi doživljajaju kao nekoga ko se samo igra i crta sa mališanima po ceo dan, zapravo je prava umetnost da se iskoriste brojne aktivnosti i tehnike kako bi se obezbedio obrazovni, društveni i celokupni razvoj deteta. Osim toga, nastavnici su, ipak, samo ljudi, i, kao i svi ostali greše, ili ih lični problemi sprečavaju da se tog dana maksimalno posvete poslu. Dobri nastavnici prenose znanje na svoje učenike, uvek nastoje da profesionalno napreduju i osmisle najbolji način kako da pomognu mališanima u savlađivanju gradiva, ili ih motivišu da uče.
1. Radni dan nastavnika se završava u 3:30. Tu su i dugi školski raspusti – veoma je lako raditi taj posao.
Posao nastavnika je zahtevna profesija i najteži deo se obavlja van radnog vremena u učionici. Prema istraživanju koje je prošle godine sprovela Vlada u Velikoj Britaniji, nastavnik u proseku radi više od 50 sati nedeljno. Izgleda da ovaj podatak nije ažuriran pošto znam mnogo nastavnika koji često rade blizu 60 sati nedeljno. Mnogo vremena im odlazi na sastavljanje plana za predavanje, traženje literature, čitanje i ispravljanje pismenih zadataka, smišljanje novih zadataka, analizu urađenog, ocenjivanje i procenu znanja dece, i to ne samo kako bi učenicima časove učinili interesantnim i podstakli ih da učestvuju u radu na času, već kako bi se uverili da su na odgovarajući način podržali svakog učenika ponaosob i ohrabrili ga da se suoči sa novim izazovima. Deca su često nepredvidiva tako da i najbolje osmišljeni planovi mogu da padnu u vodu. Zato je potrebno da nastavnici budu fleksibilni u planiranju i da računaju na brojne nepredviđene situacije, spremni da ponovo smisle način predavanja kako bi ispunili potrebe učenika, iz godine u godinu.
2. Seminari za nastavnike? Samo još jedan izgovor da dobiju slobodan dan!
I nastavnici imaju pravo na profesionalno usavršavanje, zar ne? Da li je baš potrebno da ceo dan provedu na seminaru? Zapravo, nastavnici u istraživanjima stalno navode koliko je važno profesionalno usavršavanje i napredovanje u karijeri. To nastavnike inspiriše, informiše ih o novim metodama, koje se koriste u nastavi, i pruža im priliku da razviju nove pedagoške tehnike. Dok nastavnici većinu vremena provedu samo u društvu dece, prilike za profesionalno usavršavanje omogućavaju im da sarađuju sa kolegama i da sa njima razmenjuju znanja. Institut za obrazovanje u Londonu tvrdi da je ulaganje u postojeće nastavnike ključno “ukoliko ozbiljno shvataju unapređenje obrazovanja za mlade”. Vaša deca zaista imaju koristi od konstantnog profesionalnog usavršavanja svojih nastavnika.
3. Oni koji imaju znanje i veštine, rade neki konkretan posao; oni koji to nemaju, idu u nastavnike
Moram da priznam da mi je teško svaki put kada čujem ovu rečenicu. Klasična predrasuda i neistina. Veština predavanja je prava umetnost čiji rezultat je da ceo razred, bez obzira na to da li su sva deca dobri učenici ili ne, stekne znanja pomoću kojih mogu da ostvare svoj potencijal. Nije dovoljno biti stručnjak iz određene oblasti kako bi nastavnik bio dobar predavač. Podrazumeva se da nastavnik mora dobro da razume sadržaj predmeta koji predaje, ali daleko važnije je da u predavanje unese emocije, da inspiriše i pokaže stručno znanje na odgovarajući način deci u razredu. Oni moraju da pojednostave gradivo kako bi deca mogla sama da ga nauče. Oni ne gledaju na to koliko oni znaju, već su uvek posvećeni tome da njihovi učenici što više nauče. Stvaraju buduće generacije lidera, inovatora i nastavnika. Što se mene tiče: baš oni koji imaju znanje, idu u nastavnike.
4. Nastavnici su odgovorni za celokupno obrazovanje deteta.
Koliko sam puta bila u prilici da čujem roditelje koji se žale na loše obrazovanje svog deteta; rupe u znanju iz opšte kulture, da ne znaju da sami vežu pertle, da ne znaju za aktuelna dešavanja u zemlji. Svaka odrasla osoba koja provodi vreme sa detetom je uključena u njegovo obrazovanje.
Iako nastavnici provode dosta vremena sa decom, neki od njih jedva dolaze do izražaja u školskom rasporedu koji je pretrpan drugim (“važnijim”) predmetima. Zato roditelji, i ostale osobe koje su uključene u odgajanje deteta. mogu da pruže dragocenu podršku onome što mališan radi na času tako što će ga podstaći da uči kod kuće. Govorimo i o onim najjednostavnijim stvarima, kao što je merenje sastojaka za kolač kako bi mališani vežbali računanje, ili kako da sami brzo vežu pertle. Baš kao što kaže stara afrička poslovica, potrebno je celo selo da bi se odgajilo dete. Svi, koji smo posvećeni mališanima, moramo da radimo zajedno i da preuzmemo odgovornost za njihovu budućnost.
Izvor: blog.novakdjokovicfoundation.org