Četvorogodišnjaci su u prelaznom periodu, kao na nekom putu između bebe i deteta. Dovoljno su veliki da nešto mogu da urade sami, ali opet ne dovoljno da možete da ih bez razmišljanja ostavite da se u drugoj sobi sami igraju sitnim kockama.
Ako ste mislili da su tantrumi dvogodišnjaka horor, čekajte samo da nastupi takozvani ‘fournado’. Dolazi između treće i pete godine, kada deca službeno uđu u četvrtu godinu, a reč je o kovanici dve engleske reči – četiri i tornado.
Dakle. Verovatno ćete se svakodnevno pitati gde ste to toliko pogrešili. Mislićete da ste loši roditelji. Da ne znate kako se postavljaju granice. Strahovaćete od njihovih tinejdžerskih godina. Nećete se ni snaći, jer će u jednom trenutku biti divno i milo dete, a u sledećem vrištati i divljati, izgovarati ružne reči (kojima ih vi niste naučili), frktati na vas poput mačke, lupati vratim.
Ništa vam neće biti jasno jer ne vidite razlog za takvo ponašanje.
Četvorogodišnjaci svoje osećaje proživljavaju poprilično megalomanski. Svaki je velik. Strah ko kuća. Ljutnja zverska. Ljubav beskrajna. Osećaj samostalnosti jer – sad sam velika i mogu sama. Ne dozvoljavate da sama pređe ulicu. Tuga – neprestana. Tugovaće zbog svega i neizbežno će suze pratiti i cvilež. Jaukanje. Oko svega.
Šta učiniti?
Biće teško, ali naoružajte se strpljenjem i imajte na umu da je reč samo o fazi. Vrlo bitnoj, razvojnoj fazi kada se osamostaljuju, upoznaju bolje svet, a još uvek ne razumeju najbolje sve te osećaje koji ih prožimaju i ne mogu sami ništa. To ih frustrira.
Ne!
Ovo je reč koju ćete najčešće čuti u tom periodu. Imaćete osećaj da ništa ne slušaju. Još gore, imaćete osećaj da ne znate šta radite. Ali, deci trebaju rutina i granice i zato ostanite dosledni u svojim pravilima. Nemojte se prepustiti borbi moći s njima. Ostanite pribrani i jednostavno recite ‘ne’ kad treba. Prevelika objašnjenja u trenucima besa neće im pomoći, jer ih ne čuju. Preokupirani su navalom emocija. Kada se smire, objasnite im ponovno.
Npr.:
‘Ne mogu ti dozvoliti da sam prelaziš ulicu jer to nije sigurno za tebe.’
‘Sad ne možemo da jedemo čokoladu jer prvo moramo da ručamo.’
Ne dozvolite da vam bilo ko govori kako treba da ih odgajate, pogotovo ne onima kojima je batina iz raja izašla niti onima koji vam tvrde da vas dete vrti oko malog prsta. Dete ne igra utakmicu moći s vama. Ono jednostavno ne znaju da izađu na kraj sa svojim emocijama. Zato mu trebate vi. Smireni, brižni, nežni.
Ovo je ujedno i vreme kada postaju izbirljiviji oko hrane, žele da sve bude po njihovom, ali i kada počinju da razumeju humor pa se možete s njima i našaliti. Pokušajte da krenete iz kuće ranije, ako želiš negde da stigneš na vreme. Pazite šta pričate jer će vas kopirati čak i kad mislite da ne slušaju. U ovom uzrastu postaju super-pričljivi pa se nemojte iznenaditi ako odjednom počnu da razgovaraju sa komšijama u liftu ili s prodavačicom na kiosku. Vaše dete je i dalje predivno malo biće, samo treba vašu pomoć da bi moglo da se nosi sa svim tim emocijama.
Izvor: miss7mama.24sata.hr