Апел педагошких саветника Србије упутио је јавни апел надлежнима којим указују на изостанак било какве системске подршке запосленима у просвети који су стекли одређена звања.
– Да ли сте чули да се у образовним институцијама у Србији, уколико се испуне изузетно строги стандарди квалитета, може напредовати у служби и стећи стручно звање? Уколико нисте, то нас нимало не чуди јер то изгледа не зна ни Министарство просвете, ни Влада Републике Србије, ни све остале важне државне институције. То не знају чак ни синдикати просвете. Квалитет је у нашем друштву у свим сферама, па тако и у просвети, увек на последњем месту, непожељан и свима трн у оку. – наводи се у саопштењу Актива.
Одговарајући на питање зашто су баш овај тренутак изабрали да се обрате јавности, кажу да је сада, када је у светлу свих трагичних догађаја просвета под лупом и када сви очекују велике и важне промене на боље, јако важно указати на људе из праксе који би требало да се питају о свему, а не питају се ништа.
Према подацима Актива, тренутно у Србији има око 680 просветних радника са звањем. Звања су степенована у четири нивоа: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник.
– Ако се зна да у образовном систему ради више од 100.000 људи, број 680 је безначајан у сваком смислу. Зашто је тако? Зато што, да би се стекло стручно звање у просвети, према Правилнику о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања (Сл. гласник РС, бр.109, 19/2021) морате испунити и доказати читав спектар знања, вештина и способности. Вашем раду морају одати признање деца и родитељи, колеге и директор, ЗУОВ и Министарство просвете, а звања у просвети, за разлику од свих осталих јавних служби, не вреднују се ни по једном основу. Просветни радници са звањем су носиоци промена у образовном систему, ентузијасти, руководиоци и чланови стручних актива и тимова, иницијатори и координатори пројеката, сертификовани тренери, ментори, организатори бројних наставних и ваннаставних активности, добитници разних признања и награда којима се школе (па и Министарство) поносе. Процес стицања звања је мукотрпан и дуг, а шта се на крају дешава? Апсолутно ништа. – истиче се у саопштењу Актива.
У законима и правилницима је, кажу, прописано право на увећану зараду и ангажовање у складу са звањем, али већ више од десет година нису донета подзаконска акта која би регулисала статус педагошких саветника. Иако се у свим стратешким документима формално пропагира стручност, а директори обавезују да награђују и промовишу квалитет, то је онемогућено због баналних правних пропуста, којима Министарство и остале надлежне институције годинама немају времена да се баве. Због тога многе колеге које квалитетно раде ни не покушавају да напредују и стекну звање.
Више од годину дана организовани у јединствен Актив педагошких саветника Србије, запослени у звању обраћају се Министарству просвете и Влади РС са јасно дефинисаним захтевима да коначно постави праведну и подстицајну средину за све који у просвети желе да остану и раде квалитетно. Конкретних одговора, тврде, нема.
– Зато постављамо питање Министарству просвете и Влади Републике Србије. Да ли су људи који су испунили све услове и стекли педагошка звања само „фарса“ и непотребни вишак у систему који је постављен тако да најквалитетнији кадрови остају потпуно ван функције и заслуженог места које би у сваком уређеном систему морали имати? Чији је проблем то што за педагошке саветнике мало ко зна? Чији је проблем то што најкомпетентнији део просвете није препознат као стратешки потенцијал? Чији је проблем то што држава занемарује и својим односом вређа најстручнији део кадрова у просвети? Чији је проблем то што запослени са звањем могу бити и технолошки вишак? Какву поруку наша држава и Министарство тиме шаље друштву и младима? – питају се педагошки саветници.
Сада, када се на сваком кораку прича о решавању проблема насиља, недостатку кадрова и мерама које би мотивисале младе да се опредељују за професије у образовању, државној матури, преобимним и нефункционалним плановима и програмима, нефункционалном знању ученика, неадекватним наставним методама, преобимној администрацији, начину запошљавања и бројним другим проблемима, Министарство о томе у оквиру разних радних група разговара са свима, осим са људима из праксе који имају стручност, знање и звање.
Актив педагошких саветника Србије је уједињен као јединствено стручно тело које обухвата запослене са звањем од предшколских установа до универзитетског образовања и желе да укажу јавности на потпуно занемаривање и инертност државе и Министарства просвете у решавању питања статуса педагошких саветника. Поставља се питање шта је циљ оваквог третмана васпитача, наставника и стручних сарадника са звањем.
– Уколико су педагошки саветници „вишак“ који држава и Министарство просвете не жели, онда треба повући законе и правилнике којима се звање педагошког саветника стиче. У случају да правилник 0 стицању звања још увек има неку сврху и суштински значај за просвету, статус и положај запослених у звању мора коначно да буде признат и вреднован онако како Закон о основама система образовања и васпитања прописује, а запослени са звањем уважени, укључени у реформе и плаћени за свој рад. – закључују у свом саопштењу чланови Актива педагошких саветника.