На радију сам јуче чула причу о истраживању које је, наводно, пратило 80 породица и њихове навике након што деца дођу из школе и вртића. Како кажу, швајцарска психолошкиња дошла је до закључка да је првих 12 минута након што се сретнемо са својом децом кључно и да је најпогрешнија ствар коју можемо да урадимо да их одмах пропитујемо. Како је било у школи? Шта сте радили? Је л’ неко одговарао? Шта је за домаћи?
Ово истраживање, ако питате Гугл, не постоји. Измишљено је. За њега нису чуле ни најпопуларније АИ апликације. Али то не значи да идеја која стоји иза (вероватно) измишљене приче није исправна.
Шта кажу стручњаци
Психолози и педијатри све чешће скрећу пажњу на период прилагођавања који деци треба након што дођу кући. Замислите како се ви осећате када се вратите са посла – можда сте уморни, можда вам треба тренутак тишине, можда имате потребу да поделете нешто што вас је мучило. Деца осећају исто то, само још интензивније.
Овај период транзиције, који многи стручњаци називају „временски прозор поновног повезивања“, може трајати између 10 и 20 минута. То је време када се дете прилагођава преласку из једне околине (структурисане, пуне социјалних изазова) у другу (сигурну, познату, интимну).
Зашто су први тренуци пресудни?
Емоционално пражњење
Након што проведе сате покушавајући да се контролише, да се понаша како треба, да седи мирно и да буде „добро дете“, ваше дете коначно стиже на сигурно – код вас. И тада се често дешава нешто што родитеље збуњује: дете може бити раздражљиво, плачљиво или чак агресивно. То није зато што сте ви проблем, већ управо супротно – зато што сте ви сигурно место где дете може да пусти емоције.
Период опоравка мозга
Дететов мозак је сатима био у стању повишене пажње и концентрације. Потребан му је период „пада у неутрално“, слично као што аутомобилу треба хлађење након дуге вожње. Ако одмах затрпамо дете питањима, обавезама или критикама, ми заправо продужавамо његов стрес, уместо да му омогућимо опоравак.
Изградња сигурне базе
Ти први тренуци поновног сусрета дефинишу да ли ће ваша кућа бити место где дете осећа подршку или додатни притисак. Када дете научи да је дом место где га прихватају без осуде, где може да се одмори и опорави, то постаје његова емоционална „база“ за све животне изазове.
Како да искористите те драгоцене тренутке?
Дозволите тишину и простор
Уместо тренутних питања и захтева, кад дође из школе, поздравите дете топлим осмехом или загрљајем, без гомиле питања. Омогућите му да скине ципеле, баци торбу и осети дом. Не запиткујте. Загрлите, а онда се одмакните и будите ту радећи нешто своје..
Деца ће започети разговор када су спремна, често док грицну јабуку или док се играју. Ово родитељи школске деце јако добро знају. Кад стигну из школе, оперу руке и оставе ранац, неко ће посегнути за соком, неко за воћком, неко ће завирити одмах шта има за ручак. И у тим моментима отвориће вам се сами.
Некој деци потребно је да се крећу након што су сатима били непомични. Да ли ће изаћи у двориште или парк, пустити музику и играти или мало дивљати по кући. Удахните дубоко и имајте разумевања.
Најважније: Будите њихово сидро, а не њихов судија
Чак и ако сте имали тежак дан, чак и ако имате хиљаду ствари на уму, покушајте да првих 10-15 минута будете само – присутни. Без критике, без прекора, без листе ствари које нису урадили. Само ви и ваше дете, поново заједно.
Деца која добију овај простор за транзицију често су касније сарадљивија, комуникативнија и емотивно стабилнија. Они науче да дом није место где их чекају још обавеза и притисак, већ склониште где могу да буду аутентични.
Ово сам научила и на примеру моје ћерке која има само 11 година. Пре, отприлике, месец дана, дошла је кући а ја сам, знајући да сутрадан има тест, а тог дана тренинг и обавезе, готово одмах упитала – кад ћемо вежбати математику? Десет минута касније и тата је стигао кући и то му је било друго питање које јој је упутио, готово с врата. Она је тад заплакала и рекла ”па је л’ вас ниеј брига како сам ја, само вам је важна математика!”
Од речи, до речи. Зато, немојте бити као ми тада.
Квалитет тих првих минута може одредити тон целог поподнева и вечери. Није важно да будете савршен родитељ – важно је да будете присутан, топао и стрпљив родитељ. Ваша деца не траже много – само желе да знају да су сигурна, вољена и да имају право да осете све што осећају.
Дајте им тај поклон – поклон тишине, присуства и безусловне прихваћености. То су тренуци који граде поверење и везу која ће трајати цео живот.