Na radiju sam juče čula priču o istraživanju koje je, navodno, pratilo 80 porodica i njihove navike nakon što deca dođu iz škole i vrtića. Kako kažu, švajcarska psihološkinja došla je do zaključka da je prvih 12 minuta nakon što se sretnemo sa svojom decom ključno i da je najpogrešnija stvar koju možemo da uradimo da ih odmah propitujemo. Kako je bilo u školi? Šta ste radili? Je l’ neko odgovarao? Šta je za domaći?
Ovo istraživanje, ako pitate Gugl, ne postoji. Izmišljeno je. Za njega nisu čule ni najpopularnije AI aplikacije. Ali to ne znači da ideja koja stoji iza (verovatno) izmišljene priče nije ispravna.
Šta kažu stručnjaci
Psiholozi i pedijatri sve češće skreću pažnju na period prilagođavanja koji deci treba nakon što dođu kući. Zamislite kako se vi osećate kada se vratite sa posla – možda ste umorni, možda vam treba trenutak tišine, možda imate potrebu da podelete nešto što vas je mučilo. Deca osećaju isto to, samo još intenzivnije.
Ovaj period tranzicije, koji mnogi stručnjaci nazivaju „vremenski prozor ponovnog povezivanja“, može trajati između 10 i 20 minuta. To je vreme kada se dete prilagođava prelasku iz jedne okoline (strukturisane, pune socijalnih izazova) u drugu (sigurnu, poznatu, intimnu).
Zašto su prvi trenuci presudni?
Emocionalno pražnjenje
Nakon što provede sate pokušavajući da se kontroliše, da se ponaša kako treba, da sedi mirno i da bude „dobro dete“, vaše dete konačno stiže na sigurno – kod vas. I tada se često dešava nešto što roditelje zbunjuje: dete može biti razdražljivo, plačljivo ili čak agresivno. To nije zato što ste vi problem, već upravo suprotno – zato što ste vi sigurno mesto gde dete može da pusti emocije.
Period oporavka mozga
Detetov mozak je satima bio u stanju povišene pažnje i koncentracije. Potreban mu je period „pada u neutralno“, slično kao što automobilu treba hlađenje nakon duge vožnje. Ako odmah zatrpamo dete pitanjima, obavezama ili kritikama, mi zapravo produžavamo njegov stres, umesto da mu omogućimo oporavak.
Izgradnja sigurne baze
Ti prvi trenuci ponovnog susreta definišu da li će vaša kuća biti mesto gde dete oseća podršku ili dodatni pritisak. Kada dete nauči da je dom mesto gde ga prihvataju bez osude, gde može da se odmori i oporavi, to postaje njegova emocionalna „baza“ za sve životne izazove.
Kako da iskoristite te dragocene trenutke?
Dozvolite tišinu i prostor
Umesto trenutnih pitanja i zahteva, kad dođe iz škole, pozdravite dete toplim osmehom ili zagrljajem, bez gomile pitanja. Omogućite mu da skine cipele, baci torbu i oseti dom. Ne zapitkujte. Zagrlite, a onda se odmaknite i budite tu radeći nešto svoje..
Deca će započeti razgovor kada su spremna, često dok gricnu jabuku ili dok se igraju. Ovo roditelji školske dece jako dobro znaju. Kad stignu iz škole, operu ruke i ostave ranac, neko će posegnuti za sokom, neko za voćkom, neko će zaviriti odmah šta ima za ručak. I u tim momentima otvoriće vam se sami.
Nekoj deci potrebno je da se kreću nakon što su satima bili nepomični. Da li će izaći u dvorište ili park, pustiti muziku i igrati ili malo divljati po kući. Udahnite duboko i imajte razumevanja.
Najvažnije: Budite njihovo sidro, a ne njihov sudija
Čak i ako ste imali težak dan, čak i ako imate hiljadu stvari na umu, pokušajte da prvih 10-15 minuta budete samo – prisutni. Bez kritike, bez prekora, bez liste stvari koje nisu uradili. Samo vi i vaše dete, ponovo zajedno.
Deca koja dobiju ovaj prostor za tranziciju često su kasnije saradljivija, komunikativnija i emotivno stabilnija. Oni nauče da dom nije mesto gde ih čekaju još obaveza i pritisak, već sklonište gde mogu da budu autentični.
Ovo sam naučila i na primeru moje ćerke koja ima samo 11 godina. Pre, otprilike, mesec dana, došla je kući a ja sam, znajući da sutradan ima test, a tog dana trening i obaveze, gotovo odmah upitala – kad ćemo vežbati matematiku? Deset minuta kasnije i tata je stigao kući i to mu je bilo drugo pitanje koje joj je uputio, gotovo s vrata. Ona je tad zaplakala i rekla ”pa je l’ vas niej briga kako sam ja, samo vam je važna matematika!”
Od reči, do reči. Zato, nemojte biti kao mi tada.
Kvalitet tih prvih minuta može odrediti ton celog popodneva i večeri. Nije važno da budete savršen roditelj – važno je da budete prisutan, topao i strpljiv roditelj. Vaša deca ne traže mnogo – samo žele da znaju da su sigurna, voljena i da imaju pravo da osete sve što osećaju.
Dajte im taj poklon – poklon tišine, prisustva i bezuslovne prihvaćenosti. To su trenuci koji grade poverenje i vezu koja će trajati ceo život.