Јер балерину балерином не чини плес него хаљина. Или још једном о ономе ’’видела жаба да се коњи поткивају’’ па и она стала у ред. Није важно што није коњ, важно је како она себе види, а види се као липицанер.
Успут, хлеб поново поскупљује, ако нисте приметили, мало због тога што поскупљују све врсте горива, мало због очекиване цене пшенице ове године па да прикупимо да можемо да је откупимо и већим делом увеземо јер смо све наше уништили, а највише због тога што је хлеб најјефтинији у региону а и шире. То што Срби имају најмању плату у региону а о шире да не говорим, шијемо само браћу Босанце, нема везе.
Од како смо заузели ниски старт према ЕУ, непрекидно нам подмећу европске стандарде и законе, јер да бисмо ушли у Европу морамо прво да постанемо Европљани, овакви не ваљамо ништа. Кад научимо да живимо по европском моделу, можда… Сад, што ви треба да живите по моделу за који немате услове, ником ништа. Све вам је по оном систему кад ујутру отворите новине, или оффлине или онлине, а они вас обавесте да се против стреса борите тако што на крају дана треба да се опустите у дјакузију уз чашу шампањца. То што немате дјакузи и серете у шљивару, нема везе. Добро, ви не серете, али ако сере седмина становништва, онда је то алармантно.
Елем, просветари штрајкују, спиновање постиже ударничке резултате, цркли дабогда просветари који траже веће плате, о томе да траже и реформу школства као и да се реши проблем са дотрајалим школама, нема везе. Кад би дошли ови из ЕУ и видели какве су поједине школе, одмах би дали налог да буду затворене. Али, ми волимо да се правимо да је све у реду, да проблем праве само они што не знају шта ће од беса.
Почиње пилот програм финансирања школа који се зове ’’ нови концепт финансирања предуниверзитетског образовања’’, али мени личи на оно – како да се увалимо још више. И, наравно, на пројекту раде они који никада нису стали испред табле али знају како се то ради. Убудуће ће школе бити финансиране према броју ученика, али…
Да узмемо за пример две школе од којих свака има, рецимо, по двеста ученика. Једна се налази на Дорћолу а једна у Пиковцу. Пиковац вам је све источно, северно, јужно и западно од Београда. Ја овом простом, сељачком логиком мислим како те две школе треба да добијају исто новца. Е, није тако.
Школе ће добијати новац зависно од тога колике су (величину школе), врсте грејања (није исто на гас и на угаљ), густине насељености места (Дорћол вам је гушће насељен од сваке сеоске средине у којој људи имају више од једног детета), квалитет путева (бато, није исто да газиш блато до колена и правиш пртину у снегу и да ходаш тротоарима, тортоари траже одржавање а блато не), локације школе (да не понављам оно о Дорћолу и Пиковцу), годишта ученика (!!!), наставног плана и програма (он није свуда исти за исте разреде), и мора да има још нешто, тек ћемо чути.
Хоће ли ова деца на Дорћолу и даље да уче падеже а она у Пиковцу не, ионако их тамо слабо користе, или шта?
Дакле, нису нас довољно раслојили, раслојиће нас још више и још више ће зенемарити неке општине. Кад убудуће буду издвајали за просвету из буџета, неће се све општине радовати јер ће неке добити а неке не. Како буду проценили стручњаци. Колико ће школе добити зависиће углавном од директора, па ко буде имао бољу везу у својој партији, више и пара.
Иначе, немојте да се плашите. Ово функицонише у Лондону. Тамо иначе функционише и ношење школских униформи што ће се овде тешко вратити, мора да се види да су деца различита.
И да, финансирање школа ће зависити и од тога да ли школу похађају деца с посебним потребама и колико их је. Срећом, неко се најзад досетио даи и деца с посебним потребама имају право на образовање. Али то само она која живе у градским срединама, оној која живе у сеоским то још увек није доступно. Мислим, узмите у обзир удаљеност школе, квалитет путева, одмах вам је све јасно. Само док не приседне нека будала и не каже – а, вама не може, немате децу с посебним потребама и наложи да свака школа мора да има уписане ђаке с посебним потребама, кад може Европа, можемо и ми.
Толико о ономе да деца имају уставно право на образовање. Имају. Али у различитим условима.
Ако има неко да разуме, нека ми објасни какве везе квалитет пута има са квалитетом образовања. И густина насељености?
Да ли ће деца на селу и даље да уче све математичке операције или само одузимање и сабирање, шта ће им више, довољно је кад стану иза тезге на пијаци?
Да ли ће бити теже сеоској деци да се до школе пробијају кроз снег, или дорћолској кроз баште кафића?
Мислим… основно и средње школско образовање су сада предуниверзитетска образовања. О универзитетима да не говорим. И Мегатренд је универзитет а како видесмо и не треба ти неко образовање да би га уписао.
септембар, 2016.
Извор: mahlat.rs