Čuvena knjiga Arčibalda Rajsa “Čujte Srbi, čuvajte se sebe” uskoro bi mogla da se nađe u školskoj lektiri nakon peticije čije je potpisivanje u toku.
Da školarci sve manje čitaju i da je program lektire za srednju školu odavno zreo za reformu, dve su dobro poznate stvari. Zato je Jovan Knežević, student i veliki poštovalac dela Arčibalda Rajsa, nedavno pokrenuo peticiju da se čuvena knjiga “Čujte Srbi, čuvajte se sebe” čita kao obavezna lektira u osnovnim ili srednjim školama.
– Profesori srpskog jezika i roditelji odmah su podržali inicijativu. Rajsovo zaveštanje koje nam je ostavio da na vreme uvidimo svoje greške, danas je neophodno štivo našoj omladini. Na sajtu peticije24.com dosad je prikupljeno oko 1.100 potpisa, a za nedelju dana počećemo akciju prikupljanja potpisa u gradovima širom Srbije. Čim skupimo 10.000 potpisa, predaćemo peticiju Ministarstvu prosvete – priča za “Blic” Jovan Knežević.
Profesori srpskog jezika ne samo da podržavaju ovu akciju, već smatraju kako ona treba da bude povod da se konačno počne s reformom preobimnog i loše osmišljenog programa lektire za srednje škole.
– Knjiga “Čujte Srbi, čuvajte se sebe” mogla bi da se nađe bar u izbornom delu lektire. Program lektire za srednje škole inače već dugo čeka na reformu.
Napravljene su izmene za osnovnu školu i tu se stalo, iako je došlo do preklapanja programa. Recimo, đaci čitaju “Romea i Juliju” u osmom razredu osnovne, pa onda opet u prvom razredu srednje škole. Takođe, lektira za osnovce prepuna je savremenih dela, dok su srednjoškolcima ona uglavnom uskraćena – objašnjava Danijela Jelić, profesorka srpskog jezika u Školi za negu lepote u Beogradu.
Posledica lošeg programa je, smatra ona, što srednjoškolci alarmantno malo čitaju, a lektiru savladaju tako što na internetu čitaju skraćene, prepričane verzije književnih dela.
– Zašto srednjoškolci, na primer, ne čitaju ništa od Slobodana Selenića? Njegove knjige su pitke, lepe, prijemčive za đake, a opet imaju dubinu. Trebalo bi uvesti više savremenika, poput Duška Kovačevića – poručuje Jelić.
Da su i želje đake slične, pokazuje primer biblioteke u Kraljevu, gde su učenici koji su se spremali da krenu u osmi razred letos masovno tražili delo Duška Kovačevića “Ko to tamo peva”. Programu lektire, međutim, toliko se neozbiljno pristupa da ovo delo još ne postoji u štampanom izdanju u bibliotekama, iako se već nekoliko godina nalazi u programu izborne lektire.
– Kovačević i slični njemu moraju da budu u lektirama. Nažalost, omladina sve manje čita, pa će verovatno jedva dočekati da “Ko to tamo peva” savlada samo kroz film – kaže Dušan Đoković, osnivač i direktor Akademije umetnosti iz Beograda.
Izvor: blic.rs