Већ неко време родитељи децу подижу у уверењу да ће права комбинација дисциплине и љубави, награде и последица, бити гарант за то да ће они подићи ”савршено дете”. Доктор Расел Беркли, међутим, тврди другачије.
Нема гаранције.
”Морате разумети нешто што су данашњи родитељи, изгледа, заборавили. И мораће да науче поново. Ваше баке су то знале, али делује да данашњи родитељи не знају. А то је да ви НИСТЕ дизајнер своје деце. Немате право да то будете. Природа вам то никад не би дозволила. Еволуција никад не би дозволила да једна генерација било које врсте буде ТОЛИКО под утицајем претходне генерације. То се није никад дешавало и не сме се дешавати, а посебно не код деце.” – рекао је Беркли у једном од својих предавања.
Професор доктор Расел Беркли (Russell A. Barkley) је психијатар, професор психијатрије и неурологије на Универзитету у Масачусетсу, интернационално признат стручњак за област недостатка пажње и поремећаје хиперактивности, али и једна од 100 најутицајнијих личности у области психологије на свету.
На својим предавањима увек испред себе има огроман број родитеља јер је начин на који с њима разговара такав да га може разумети свако, без обзира на социјални статус и степен образовања.
Беркли тврди да дете није ”празна шерпа”. Оно на овај свет долази биолошки предодређено, са својим темпераментом, осетљивошћу, карактером. То не значи да родитељство није важно и да нема своју сврху. Значи да је важно на другачији начин него што смо ми мислили.
”И да поновим – ви НИСТЕ дизајнер своје деце. Али опет, имамо Моцарт ефекат, то веровање да ако детету у стомаку пуштате класичну музику, родићете генија. Веровање да ако му напуните креветац стимулативним играчкама, неурони ће експлодирати синапсама, а ваша беба израшће у бриљантног математичара. Али ви НЕМАТЕ такву моћ. Значи ли то да стимулација није важна? Апсолутно не. Стимулативно окружење боље је од нестимулативног. Али не значи да што више стимулације додајете, ваше ће дете бити паметније.“ – открива овај чувени психијатар.
Он тврди и да смо у претходних 20 година истраживања у области неуропсихологије, психијатрије, развојне психологије, генетике понашања, може свести на један, веома важан закључак.
”Ваше дете рађа се са више од 400 психолошких особина које ће се мењати и развијати како дете буде сазревало. И те особине немају НИКАКВЕ везе с оним што ви радите. Тако да, идеја да ћете ви изградити личност и IQ и академска постигнућа и све остало чему можда стремите, једноставно није могућа. Ваше дете није празан лист по ком ви треба да пишете. Ваше дете је генетски мозаик ваше шире породице.” – казао је Беркли.
А шта то тачно значи? Па, значи да је ваше дете једна јединствена комбинација огромног броја особина које круже у вашој породици. Све чему су нас до сада учили некако је увек указивало на то да је највећа моћ у родитељским рукама. Да су родитељи одговорни за све што дете постане – и добро и лоше.
”Зато нам тако често родитељи долазе са огромним осећајем кривице. Више него иједна генерација пре. Јер родитељи данас верују да је све до њих и онога што они ураде. А ако не ураде како треба или ако дете није онакво какво би друштво волело да буде, верују да су они погрешили. А заправо је сасвим другачије.“ – појаснио је овај професор додавши да би волео да родитељи мало мљње себе посматрају као инжењере који треба да креирају децу, а више као ”пастире” чији је задатак да им буду вође.
”Пастир води своје овце, он брине о њима, бира пашњак за њих, води рачуна јесу ли нахрањене, да ли им је окружење прилагођено… Речју, он дизајнира окружење за своје овце. Окружење је важно, али оно не дизајнира овцу. Нити један пастир није своју овцу претворио у пса. То се не дешава. А управо то је оно што видимо да родитељи покушавају. Непрестано. Зато, повуците се и дизајнирајте пашњак. А кад то успете, осетићете слободу родитељства и коначно ћете моћи да уживате у ономе што ваша деца постају. Молим вас, дизајнирајте им окружење, али никако не покушавајте да дизајнирате њих.” – поентирао је професор доктор Расел Беркли.
Укратко, каже овај надалеко чувени стручњак – ваш посао није да обликујете дете како би постало оно што ви видите и мислите да треба да постане. Ваш посао је да им помогнете да постану најбоља верзија онога што они већ јесу.