Već neko vreme roditelji decu podižu u uverenju da će prava kombinacija discipline i ljubavi, nagrade i posledica, biti garant za to da će oni podići ”savršeno dete”. Doktor Rasel Berkli, međutim, tvrdi drugačije.
Nema garancije.
”Morate razumeti nešto što su današnji roditelji, izgleda, zaboravili. I moraće da nauče ponovo. Vaše bake su to znale, ali deluje da današnji roditelji ne znaju. A to je da vi NISTE dizajner svoje dece. Nemate pravo da to budete. Priroda vam to nikad ne bi dozvolila. Evolucija nikad ne bi dozvolila da jedna generacija bilo koje vrste bude TOLIKO pod uticajem prethodne generacije. To se nije nikad dešavalo i ne sme se dešavati, a posebno ne kod dece.” – rekao je Berkli u jednom od svojih predavanja.
Profesor doktor Rasel Berkli (Russell A. Barkley) je psihijatar, profesor psihijatrije i neurologije na Univerzitetu u Masačusetsu, internacionalno priznat stručnjak za oblast nedostatka pažnje i poremećaje hiperaktivnosti, ali i jedna od 100 najuticajnijih ličnosti u oblasti psihologije na svetu.
Na svojim predavanjima uvek ispred sebe ima ogroman broj roditelja jer je način na koji s njima razgovara takav da ga može razumeti svako, bez obzira na socijalni status i stepen obrazovanja.
Berkli tvrdi da dete nije ”prazna šerpa”. Ono na ovaj svet dolazi biološki predodređeno, sa svojim temperamentom, osetljivošću, karakterom. To ne znači da roditeljstvo nije važno i da nema svoju svrhu. Znači da je važno na drugačiji način nego što smo mi mislili.
”I da ponovim – vi NISTE dizajner svoje dece. Ali opet, imamo Mocart efekat, to verovanje da ako detetu u stomaku puštate klasičnu muziku, rodićete genija. Verovanje da ako mu napunite krevetac stimulativnim igračkama, neuroni će eksplodirati sinapsama, a vaša beba izrašće u briljantnog matematičara. Ali vi NEMATE takvu moć. Znači li to da stimulacija nije važna? Apsolutno ne. Stimulativno okruženje bolje je od nestimulativnog. Ali ne znači da što više stimulacije dodajete, vaše će dete biti pametnije.“ – otkriva ovaj čuveni psihijatar.
On tvrdi i da smo u prethodnih 20 godina istraživanja u oblasti neuropsihologije, psihijatrije, razvojne psihologije, genetike ponašanja, može svesti na jedan, veoma važan zaključak.
”Vaše dete rađa se sa više od 400 psiholoških osobina koje će se menjati i razvijati kako dete bude sazrevalo. I te osobine nemaju NIKAKVE veze s onim što vi radite. Tako da, ideja da ćete vi izgraditi ličnost i IQ i akademska postignuća i sve ostalo čemu možda stremite, jednostavno nije moguća. Vaše dete nije prazan list po kom vi treba da pišete. Vaše dete je genetski mozaik vaše šire porodice.” – kazao je Berkli.
A šta to tačno znači? Pa, znači da je vaše dete jedna jedinstvena kombinacija ogromnog broja osobina koje kruže u vašoj porodici. Sve čemu su nas do sada učili nekako je uvek ukazivalo na to da je najveća moć u roditeljskim rukama. Da su roditelji odgovorni za sve što dete postane – i dobro i loše.
”Zato nam tako često roditelji dolaze sa ogromnim osećajem krivice. Više nego ijedna generacija pre. Jer roditelji danas veruju da je sve do njih i onoga što oni urade. A ako ne urade kako treba ili ako dete nije onakvo kakvo bi društvo volelo da bude, veruju da su oni pogrešili. A zapravo je sasvim drugačije.“ – pojasnio je ovaj profesor dodavši da bi voleo da roditelji malo mljnje sebe posmatraju kao inženjere koji treba da kreiraju decu, a više kao ”pastire” čiji je zadatak da im budu vođe.
”Pastir vodi svoje ovce, on brine o njima, bira pašnjak za njih, vodi računa jesu li nahranjene, da li im je okruženje prilagođeno… Rečju, on dizajnira okruženje za svoje ovce. Okruženje je važno, ali ono ne dizajnira ovcu. Niti jedan pastir nije svoju ovcu pretvorio u psa. To se ne dešava. A upravo to je ono što vidimo da roditelji pokušavaju. Neprestano. Zato, povucite se i dizajnirajte pašnjak. A kad to uspete, osetićete slobodu roditeljstva i konačno ćete moći da uživate u onome što vaša deca postaju. Molim vas, dizajnirajte im okruženje, ali nikako ne pokušavajte da dizajnirate njih.” – poentirao je profesor doktor Rasel Berkli.
Ukratko, kaže ovaj nadaleko čuveni stručnjak – vaš posao nije da oblikujete dete kako bi postalo ono što vi vidite i mislite da treba da postane. Vaš posao je da im pomognete da postanu najbolja verzija onoga što oni već jesu.