Gojaznost u detinjstvu može voditi ozbiljnim zdravstvenim problemima, kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tip 2 i povišeni krvni pritisak. Prevencija gojaznosti kod dece ne samo da štiti njihovo trenutno zdravlje, već ima dugoročne benefite za njihovu budućnost.
Koje su posledice dečje gojaznosti, kako je sprečiti i kako kreirati izbalansiran jelovnik za vaše dete, za Zelenu učionicu objasnila je nutricionistkinja Danica Dragišić.
Koje su najčešće prehrambene navike koje dovode do gojaznosti kod dece?
Pre svega je to nepravilan razmak između obroka kao i konstantno grickanje konditorskih proizvoda (grickalica i slatkiša). Mislim da deca i roditelji nisu dovoljno informisani o tome šta su „prazne kalorije“ i koje posledice i zdravstvene probleme mogu da izazovu na dugoročnom planu. Kada bi deca pojela izbalansiran obrok koji obuhvata učešće svih makronutrijenata (proteini, masti, ugljeni hidrati), organizam zasigurno ne bi slao signale mozgu da opet treba da gricka. Deca najčešće ne pojedu ceo obrok (ne zasite se dovoljno) i onda posežu za brzim i praznim šećerima. Veliki problem predstavlja to što je nezdrava hrana jako dostupna deci (obično se kiosci sa brzom hranom nalaze u blizini škola). Takođe, svakodnevna upotreba gaziranih/negaziranih sokova, kao i energetskih napitaka stvara veliku zavisnost kod dece. Dokazano je da upotreba energetskih napitaka dovodi do povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti (infarkt miokarda), izaziva anksioznost, sadrže veliki broj aditiva i zaslađivača.
Smatram da deca moraju svakodnevno imati tri glavna obroka i jednu do dve užine (između doručka i ručka i ručka i večere). Jako je bitno da ne opterećujemo sistem organa za varenje konstantnim i neprekidnim grickanjem između obroka. Vremenski interval učiniće da se hrana pravilno svari kako bi proces varenja mogao kasnije nesmetano da funkcioniše.
Koje su potencijalne posledice gojaznosti kod dece na njihovo zdravlje i dobrobit u dugoročnom periodu?
Dokazano je da je gojaznost povezana sa dijabetesom tip 2, zatim povišenim krvnim pritiskom i udruženim kardiovaskularnim bolestima. Ono što je prvi korak, kada govorimo o gojaznosti dece, jeste povećana mogućnost insulinske rezistencije. Ako se blagovremeno ne otkrije i ne leči adekvatnom ishranom, može rezistirati u dijabetes tip 2. Jako je važna prevencija i otkrivanje predgojazne dece, tj. sama edukacija kako roditelja tako i dece. Kada govorimo o prevenciji nastanka gojaznosti, pored usvajanja zdravih navika u ishrani, jako je bitna svakodnevna fizička aktivnost. Znamo da se mozak razvija u ranom detinjstvu, pa je jako bitno da deca provode dosta vremena napolju, kako bi se pravilno razvile moždane sinapse.
Da li postoji veza između emocionalnog stanja dece i razvoja gojaznosti?
I te kako postoji. Nezadovoljstva i razne situacije u školi deca kompenzuju kroz ishranu. Najčešće dovode do emocionalnog prejedanja slatkišima (tortama, čokoladama, sladoledima, bombonama, grickalicama..).
Pored prejedanja, deca dolaze i do druge krajnosti – preskakanja obroka, tačnije gladovanja. U institutu za javno zdravlje Srbije ,,dr Milan Jovanović Batut“ rađeno je istraživanje, 2022. godine, koje je obuhvatilo čitavu Srbiju. Iz navedenih podataka može se zaključiti da je najviše gojazne dece u rasponu između 5-6 godina, a da taj broj kasnije opada u adolescenciji. Takođe, pokazalo se da su devojčice i dečaci u srednjim školama (adolescentni period) zabrinuti za svoj fizički izgled. Devojčice teže da budu što mršavije, pa tako obavezno preskaču doručak, dok su dečaci opterećeni dok su dečaci opterećeni izgledom svojih mišića i znatno više vremena provode vežbajući.
Kako roditelji mogu da kreiraju zdravu i balansiranu ishranu za svoju decu koja će sprečiti gojaznost?
Roditelji imaju najveću ulogu u dečijem usvajanju zdravih navika u ishrani. Ne kaže se uzalud da sve kreće iz kuće, pa je tako i sa ishranom. Roditelji treba da budu dobar uzor deci, a to će najbolje uraditi ako stalno pričaju sa decom, objašnjavajući im o hrani, namirnicama i samom obedovanju. Ove navike se usvajaju u ranom detinjstvu, pa takva deca imaju manji procenat averzije prema hrani. Roditelji moraju da uključe sve grupe namirnica, posebno obraćajući pažnju da dete unese sve potrebne makro i mikro nutrijente. Ishrana treba da obuhvata sveže sezonsko voće (koštunjavo i suvo voće) i povrće, zatim kiselomlečne proizvode (koji predstvaljaju prirodne probiotike – održavajući zdravu crevnu floru; kefir, kiselo mleko, mladi sir), jaja, riba, meso (kuvano, dinstano, pečeno), mahunarke (sočivo, pasulj, boranija, grašak), kuvane supe, potaže i čorbe, žitarice (integralne žitarice, heljda, raž, ječam, ovas, palenta). Svu hranu pripremati bez zaprške, sa minimalno soli, bez prženja i pohovanja. Hrana se priprema dinstanjem, kuvanjem na pari ili pečenjem.
Koje su najvažnije strategije koje škole i vrtići mogu primeniti kako bi podržali zdrave navike ishrane i među decom?
Glavni nedostatak osnovnih i srednjih škola jeste masovno zatvaranje školskih kuhinja. Veoma mali broj škola zadržalo je pripremanje obroka unutar ustanova. Ovom primenom smanjio bi se broj predgojazne i gojazne dece, a samim tim i prekomerna upotreba brze hrane i slatkiša. Vrtići su, uglavnom, zadržali svoje kuhinje i poseduju nutricioniste koji su maksimalno posvećeni deci i njihovim zdravstvenim potrebama (alergije određenih namirnica, celijakija, dijabetes…). Stalna edukacija i radionice kako za decu, tako i za roditelje, predstavljaju neizostavne strategije u smanjenju ove masovne bolesti. Na ovaj način biće upoznati sa najnovijim istraživanjem vodećih tema današnjice, informisanosti o namirnicama i pripremanju hrane.
Primer jelovnika uravnotežene i zdrave ishrane za jedan dan (doručak, užina, ručak i večera)
Svakodnevna ishrana treba da obuhvati sve makronutrijente kako bi se zadovoljila dnevna enregetska potreba.
Primer jelovnika:
Doručak – Kuvana palenta na vodi sa kašičicom maslinovog ulja i prstohvatom soli uz dodatak kiselog mleka ili mladog sira.
Užina – energetske bombice od urmi; Urme potopite u toploj vodi da odstoje 10-ak minuta. Zatim ih ubacite u blender i dodatje pečene bademe/ili lešnik. Formirajte kuglice i valjajte po želji u kokos ili lešnik.
Ručak – Kuvani grašak bez zaprške sa junećim mesom uz dodatak sveže sezonske salate i integralnog hleba.
Večera – Pečena riba (po želji) u rerni na pek-papiru; sa dodatkom maslinovog ulja i biljnog začina po izboru, uz dodatak kuvanog prosa i sveže salate.