Da li će u novom zakonu biti uveden sistem finansiranja po glavi učenika?

januar 27, 2017

 
*Nacrt novog Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji će se u februaru naći na javnoj raspravi, predviđa da konačnu reč pri izboru direktora škola ima ministar prosvete.
– Procedura izbora direktora biće ista kao i do sada, osim što će Ministarstvo imati poslednju reč. Želimo da se prekine sa izborom ljudi za direktora koji su samo našli prostu većinu u školskom odboru. Ministarstvo će zahtevati ukupnu analizu i rezultate rada svakog kandidata, tražićemo licencu i niz drugih stvari, kako bismo izabrali najbolje. Mi sigurno nećemo biti u koliziji sa mnogim dobrim školskim odborima, ali oni ljudi koji ne žele da rade, ne poštuju zakon, izigravaju predsednike sindikata, sigurno neće biti birani za direktore škola. Dosad nije rađena nikakva selekcija sem da se obezbedi podrška školskog odbora. Ovo će biti jedna nova priča, bitka za kvalitet i samo će kvalitet biti vrednovan.

*Kako ćete znati ko su najkvalitetniji ljudi?
– Kako nećemo znati kad se na portalu Ministarstva prosvete sve objavljuje, tu su školske uprave, konsultovaćemo sve koje treba …
*Rukovodioci školskih uprava su gotovo bez izuzetna u bliskim odnosima sa lokalnim vlastima.
– Ako je neka škola dobila četvorku u spoljašnjem vrednovanju rada obrazovnih ustanova, to je pokazatelj ozbiljnog rada i ja mogu vrlo brzo da odlučim o takvim direktorima. Mi ćemo škole naučiti da imaju dobro samovrednovanje, a sa sadašnjih 200 savetnika-spoljnih saradnika smo dobili resurs koji nemamo u zavodima. Ti ljudi su predmetno profilisani, izabrani su na konkursu i oni mogu da rade i predmetne nadzore, kao i da pomažu prosvetnim savetnicima u eksternoj evaluaciji, koja je veoma važna. Počećemo da koristimo savremeniji alat, to je jedna vrsta digitalne škole koju smo radno nazvali e-prosveta, a koja će, osim elektronskog dnevnika, omogućiti provere raznih nivoa znanja i gde ćemo brzo imati rezultat da li je nešto dobro ili loše. Tako ćemo znati šta se dešava u bilo kom delu Srbije i moći ćemo brže da reagujemo.
*Da li će biti raspisan konkurs za izbor škola u kojima će se u prvom krugu uvesti elektronski dnevnik?
– Neće biti konkursa, jer je to dosta komplikovano, ali smo uz pomoć nekoliko kompanija napravili plan. Biće to u oko 100 škola kojima je potrebna pomoć na svim nivoima i još toliko ustanova koje su već spremne. Prvi zadatak će biti uvođenje elektronskog dnevnika, koji će omogućiti roditeljima da u svakom trenutku vide ocene svoje dece. U novom zakonu se predviđa i elektronsko vođenje dokumentacije, koje će zaposlenima olakšati život. Ima škola koje već sad to rade i njima ćemo omogućiti smanjenje papirnog vođenja administracije da bi osetile boljitak i tog elementa.

Pročitajte i ŠŠarčević: Popravićemo status prosvetnih radnika kroz POVEĆANjE PLATA

*Ko će biti administratori?
– Vrlo brzo ću otvoriti jednu nepopularnu temu, a to je 40-časovna radna nedelja, da vidimo šta se pod tim podrazumeva i zašto se sve to ne radi. Imamo jako mnogo resursa koji su plaćeni za nerad i koje ćemo upotrebiti.
*Ni takozvani demokratičan način izbor direktora nije isterao politiku iz škole. Postoji opravdana bojazan da će centralizacija koju najavljujete će to pojačati.
– Ta priča ima istorijat od komunista, nastavila se u socijalizmu, ali i posle 5. oktobra, pa su jedni te isti ljudi samo menjali stranke i ostajali na čelnim pozicijama.
*Kako ćete to promeniti?
– Tako što direktore neće birati partija već kvalitet rada. Nemam ništa protiv da je direktor član neke stranke, jer on u svom privatnom životu kao građanin po Ustavu na to ima pravo, ali kada pređe prag škole, njegov jedini zadatak je da obezbedi da ustanova radi kvalitetno.
*Ali vi ste ministar koga je politička partija postavila na to mesto. Možda vaš naslednik neće tako misliti, a zakonom ćete napraviti otvoren put da se za rukovodioce obrazovnih ustanova biraju partijski kadrovi.
– Ta opasnost postoji, ali ako je svako mogao da decentralizuje sistem do mere potpune neefikasnosti i zloupotrebe, gde nemate nijedno odgovorno lice, sada će se znati ko je odgovoran. Ministar je odgovoran premijeru, cela Vlada Skupštini i građanima. Onda će njemu biti mnogo teže da preuzima takvu vrstu odgovornosti zarad neefikasnosti. Zašto bi neko bio ministar ako je metiljav, zašto bi premijer birao nekoga ko ne zna svoj posao? Možda je to bilo, možda ja ne znam svoj posao, pa neka odem, ali da bi stvari funkcionisale mora da postoji ozbiljna vlada, ozbiljan premijer, ozbiljan ministar i ozbiljni planovi i programi. U ozbiljnim zemljama je napravljen plan šta je to zajedničko što će celo društvo da prihvati, makar u obrazovanju, bez obzira na partije. Ali to ne možemo da poistovetimo sa Strategijom obrazovanja koja ističe 2020. i koju dotad ne možemo da ostvarimo. Imam nameru da pozovem ljude koji su ostvarili rezultate, intelektualce iz SANU, Petnice i mnogih drugih institucija da napravimo otvoreni memorandum, koji treba da posluži kao putokaz šta treba da se uradi, ali i da se time spreči samovolja ministra i da ne dođemo u situaciju da počinjemo iz početka svaki put kad se vlada promeni.
*Ali uz Strategiju su urađeni akcioni planovi. Znači li to da pravite novu strategiju?
– Ne, memorandum će biti manjeg obima od strategije. A što se tiče akcionih planova, mnoge od njih ne možete da ostvarite u naredne tri godine jer nemamo novca, nemoguće je povećati izdvajanje iz BDP kako je Strategijom zamišljeno, treba brdo novca da se uvede jednosmenski rad u školama… Pisci Strategije su verovatno bili u prilici da od nekoga prepisuju, mi nemamo nameru da prepisujemo već da sagledamo realnu situaciju gde smo i kuda treba da idemo.
*Više puta ste upozoravali direktore da poštuju zakon, potom ste na to podsetili sekretare škola i tražili da i oni to poruče svoji direktorima. Verujemo da imate saznanja gde se zakon krši.
– Dugo radim i mnogo znam. To nije slato u slučajevima kada se nešto dogodilo. Kad pošaljete jedan opšti akt, to je podsećanja na stvari koje su zakonom propisane.
*Time ste naljutili direktore i sekretare, ovi drugi su vas optužili da od njih tražite da cinkare svoje pretpostavljene.
– Nisu u pravu. Dugo su sekretari škola bili administrativni radnici, a kada su na to mesto postavljeni pravnici država je želela da štiti zakon. Direktor škole nije pravnik i ne mora da zna sve pravne norme, ali treba da vodi firmu, a nije polagao ispit za licencu. Kad takav direktor pogreši kaznu plaća država, odnosno poreski obaveznici. Ja sam odgovoran čovek i ne želim da plaćam tuđe nepromišljenosti, jer nam je taj novac potreban da uradimo nešto pametnije.
*Ali i sami sekretari kažu da među njima mnogo je onih koji ne poznaju dovoljno školsko zakonodavstvo.
– Ko im je izdao diplomu Pravnog fakulteta? U novom zakonu biće preciziran opis posla sekretara škole, ali i kaznene odredbe, ukoliko ne upozori direktora i školski odbor da krše zakon. Sekretar je jedna vrsta zaštitne mere. Do sada nije bilo nikakve kontrole. U čemu je problem da ministar prosvete kontroliše, recimo, da li su ispravni podaci uneti u “Dositej”? Imam gomilu primera da nisu. Prikazuju se lažna odeljenja, lažna zaposlenost, novac se odliva… Ne vidim razlog da i roditelji ne budu kontrolni mehanizam u školama. Ako veliki broj učenika uzima privatne časove iz, recimo, fizike, i ako neki roditelji kažu da je to normalno, ja mislim da nije i postavlja se pitanje šta taj nastavnik radi na dopunskoj nastavi i da li je uopšte drži.
*Često pominjete reči poput kažnjavanje, ocenjivanje, Vaša retorika nekad poseća na premijerovu.
– A kako možete drugim rečima kazati kad neko krši zakon? Da koristim termin sankcionisati ili da nećemo tolerisati, da se pravim da nema veze što sada mnogi krše propise? Nisam potpisao imenovanje pet direktora jer su imali propuste, a obezbedili su većinu u školskom odboru. Ako su neki imali nameru da rade loše, sada to neće moći. Govorim o manjini, koja se više čuje, a ozbiljni i pametni ljudi hoće red i razvoj. U sadašnjem zakonu stoji da se direktor stara o mnogo čemu, a šta ako se ne stara? Sa stanovišta sadašnjeg zakona Ministarstvo je potpuno nevidljivo, jer direktora imenuje i razrešava školski odbor. Agencija za borbu protiv korupcije je utvrdila 36 slučajeva u kojima je preporučeno da se ti direktori smene. Naša obaveza je bila da tu informaciju stavimo sa sajt i da pošaljemo dopis direktorima, sekretarima i školskim odborima da se ne prave da je sve potaman i kao da Agencija ne postoji. Znate li šta se desilo? Ignorisalo me je 30 školskih odbora, pet je napisalo da nismo nadležni, što sam znao, a jedan je bio vrlo oštar prema meni, jer je predsednik školskog odbora advokat. To je slika Srbije, ako ne želimo da je menjamo, priča o reformama je besmislena. Nećete moći ljude da motivišete samo novcem već promenom paradigme u kojoj se trenutno nalazimo. Da se vratim na zakon. On treba da bude restriktivan za one koji prave prekršaje, a stimulativan za one koji rade dobro i novi zakon to jeste. Ti dobri nastavnici će imati veliki stepen autonomije u radu, planiranja pauza u radu, planiranja nekih projekata i drugo.
*Kakav je vaš odnos sa premijerom?
– Strogo poslovan.
*Da li vas zove, upozorava da nešto niste uradili kako treba, koliko često se sa njim konsultujete?
– Nijednom me nije zvao da me na nešto upozori, dva, tri puta me je pohvalio na Vladi. Lično doživljavam da imam odrešene ruke. Nemam nameru da traćim vreme već imam potrebu da budem efikasan.
*Niste za ograničavanje mandata direktorima škola. S druge strane, u visokom obrazovanju to postoji.
– Ne možemo te modele preslikavati jer je u visokom obrazovanju veća konkurencija.
*Da li će u novom zakonu biti uveden sistem finansiranja po glavi učenika?
– Ne možemo da menjamo sistem finansiranja, jer tome mora da prethodi mnogo promena, od pitanja izjednačavanja statusa zaposlenih u prosveti sa drugim korisnicima budžeta, do racionalizacije.
*Promene od jeseni treba da startuju od petog razreda. Zašto je izostavljen prvi ciklus osnovnog obrazovanja? Zar nije nelogično da se izborni predmeti transformišu u sekcije od petog razreda, a da ostaju u nižim razredima?
– Procena je bila da ne krećemo od početka, jer je TIMSS istraživanje pokazalo da su nam rezultati dosta dobri u prvom ciklusu. Ali i tu ima dosta da se radi. Nije definisan status stranih jezika, ima dilema da li sve treba da bude predmet, mogu li se neki novi sadržaji uvesti u okviru postojećih predmeta. Šta fali da učitelji budu osposobljeni tokom studija do nivoa B2 stranih jezika?
*Stručno društvo će odmah reagovati jer se nastavnicima stranih jezika uzima fond…
– A gde piše da moraju to da rade profesori stranih jezika? Zašto bih ja gledao interesne grupe, koje su sebi napravile bolje pozicije? Hajde da vidimo šta kaže evropska praksa. Zašto nastavnik fizičkog ne bi bio mentor učiteljima pa im pokaže kako da rade kvalitetnije? Nije nam namera da menjamo ničiji fond časova, ali mora da se odradi ono što podrazumeva 40-časovna radna nedelja.
*Šta će se desiti ako Nacionalni prosvetni savet ne usvoji novi nastavni plan i program za peti razred?
– Sačekaćemo da vidimo da li mogu da shvate potrebe javnosti, a ako neće da razumeju, iskoristiću mogućnost koju mi pruža zakon. Šta ako se ja ne slažem sa mišljenjem NPS-a? Šta ako se ne slažem sa njihovom strukturom?
*Promenite zakon.
– I menjamo ga. Savet je telo koje treba da savetuje.
*Kako će biti definisano opterećenje učenika brojem časova u novom zakonu?
– Uređuje se struktura radne nedelje. Tačno će se znati šta ulazi u obaveznu grupu predmeta, šta je to što se “tvrdo”, a šta “meko” ocenjuje, da se ne pravimo da su ocene iz likovnog, muzičkog i fizičkog iste težine i opterećenja učenika kao matematika i fizika. Treba odmeriti šta je sadržajno opterećujuće, šta treba rasteretiti da bi dete to moglo efikasno da “upije” tokom vremena provedenog u školi, a da se smanji proces učenja kod kuće. Neophodno je uvesti drugačije modele učenja, ali nam nedostaje novac za obuku nastavnika i vreme.
Nema sufinansirajućih studenata
*Koje novine donosi novi Zakon o visokom obrazovanju?
– Uvodimo kategoriju menadžera na univerzitetima, obrazovanje u rad jer to traži privreda. Odustalo se od ideje da se uvede kategorija sufinansirajućih studenata, jer nema novca da bi se nešto radikalno promenilo. Više detalja javnost će znati kada počne javna rasprava.
*Kada će biti raspisan konkurs za nauku?
– Postojeći projektni ciklus je produžen do 30. juna, ali ćemo na proleće pripremiti novi, kraći konkurs, koji će podrazumevati kombinovani model finansiranja, kroz institucije i projekte. U međuvremenu, u saradnji sa institutima, tražimo trajno rešenje za finansiranje nauke. Ponovo popisujemo istraživače da bismo imali sliku gde ko radi, jer ubuduće neće moći dopunski da rade na 15 mesta. U finansiranju nauke će nam pomoći bilateralni dogovori koje imamo sa mnogim državama, poput Amerike, Kine, Vijetnama.
Nova mreža škola
*Kada će biti poznata nova mreža škola u Beogradu?
– Za nekoliko dana ćemo to objaviti gradonačelnik Beograda i ja na konferenciji za medije. Novu mrežu doneće i ostale lokalne samouprave.
Piše: V. Andrić
Intervju je objavljen u specijalnom Svetosavskom dodatku lista Danas.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


3 komentara na "Da li će u novom zakonu biti uveden sistem finansiranja po glavi učenika?

  1. Milica kaže:

    Šarčeviću idi kući i čuvaj ovce! Kladim se da ti za to ne treba B2 nivo! Kad si tako “premudar” ne možeš se ti snaci s nama,prosvetnim “jadnicima”..

  2. Branka kaže:

    E cuj matematika i fizika su vaznije od likovnog i muzickog, drugacije se ocenjuje, sta.. Ali kome? Ali zasto?

  3. Nik kaže:

    Samo da ne konsultuje školske uprave, svi znamo kako one funkcionišu i kako su došli do te pozicije.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama