„Radi se o motivisanosti obe strane, detetove da istraje u tome što želi da upiše i roditeljske da dopusti poverenje zarad ostvarenja detetovih želja i razvijanja nezavisnosti” – psiholog Mirjana Marković
Odluka da dete upiše srednju školu u drugom gradu predstavlja izazov za celu porodicu. Koje su prednosti, a koji su izazovi sa kojima se srednjoškolac može suočiti prilikom preseljenja u drugi grad? Kako pronaći ravnotežu između podsticanja detetove nezavisnosti i naše potrebe da pružimo podršku i nadzor? Kako održati bliskost i otvorenu komunikaciju unutar porodice? O ovim važnim pitanjima razgovarali smo sa psihologom Mirjanom Marković iz Centra za dečiju psihologiju.
Koji su ključni faktori koje roditelji trebaju razmotriti kada procenjuju da li je njihovo dete spremno da upiše srednju školu u drugom gradu?
Većina roditelja zaista poznaje svoje dete. S obzirom na to da se radi o vulnerabilnom periodu za adolescenta koji upisuje srednju školu, veliki broj roditelja svestan je tih promena i prati ih. Ako se desi da dete ima veće emocionalne promene u toku odrastanja, većina roditelja smatra da njihovo dete nije spremno da samo boravi u drugom gradu bez njihovog nadzora. Najčešći odgovor roditelja iz unutrašnjosti, a čije dete ima intenzivnih emocionalnih promena, jeste da „ne dolazi u obzir” da se dete školuje samo u većem gradu. Takođe, ako roditelji smatraju da njihovo dete nije spremno da živi samo i samo donosi određene odluke, bez obzira na to da li ima emocionalnih problema ili ne, neće pustiti dete da se školuje daleko od njih. Drugi faktori za donošenje odluke mogu biti praktične prirode ili finansijske.
Kako pronaći balans između podsticanja nezavisnosti deteta i potrebe roditelja da pruže podršku i nadzor, kada dete pohađa školu u drugom gradu?
Radi se o motivisanosti obe strane, detetove da istraje u tome što želi da upiše i roditeljske da dopusti poverenje zarad ostvarenja detetovih želja i razvijanja nezavisnosti. Većina porodica se mesecima priprema na to. Verujem da, ukoliko je komunikacija na relaciji roditelj – dete kao i roditelj – roditelj zdrava, postoje dogovori koji roditelje osnažuju da iskorače iz svoje uloge kontrolišućeg u ulogu podstičućeg (u ovom slučaju nezavisnost kod deteta) i obrnuto.
Koji su potencijalni emocionalni izazovi s kojima se srednjoškolac može suočiti prilikom preseljenja u drugi grad radi obrazovanja?
Preseljenje može biti mučno socijalno i emocionalno iskustvo. Bez obzira da li se radi o željenoj školi, napuštanje društvenih krugova, veza i načina života može negativno da utiče na mentalno zdravlje deteta. Deca tada prolaze najvažnije faze fizičkog i mentalnog razvoja i preseljenje u drugi grad i novu školu može da podstakne mešavinu osećanja, uključujući anksioznost, usamljenost, stres, nostalgiju pa čak i osećaj gubitka i tuge ili depresije. To dalje može da povlači sa sobom ozbiljno disfunkcionalno ponašanje kao posledicu, ali i psihosomatske reakcije.
Ako se desi da dete bude usamljeno u drugom gradu, imaće doživljaj izolacije i osećanje tuge. Borba da se prilagodi može da bude i negativna posledica, a to je da se dete povuče, a da u tom slučaju nema roditelje i njihovu negu pored sebe. Usamljenost i borba protiv nje mogu da odu u drugu stranu, da dete, adolescent u ovom slučaju, počne da koristi neke psihoaktivne supstance kako bi „obezbedili” svoje mesto u novom okruženju. Kako nema nadzora, lakše je, ne i nužno, upasti u društveno socijalni problem.
Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci u prevazilaženju tih izazova?
Otvorena i iskrena komunikacija je jedan od najvažnijih načina na koji roditelj može da pomogne svom detetu, da dete koje počinje da se osamostaljuje oseti podršku i da oseti da roditelji razumeju kroz šta ono prolazi tokom ovog izazova. To utiče na smanjenje nesigurnosti i anksioznosti u ovakvim situacijama. Da bi se to postiglo, potrebno je da roditelji obrate pažnju na ono što njihov adolescent govori i radi i neophodno je uvesti razgovore sa detetom o potvrđivanju i izražavanju njegovih osećanja i zabrinutosti.
S druge strane, roditelju je potrebno da zadovolji svoju brigu i poželjno je da bude upućen u dešavanja. Ukoliko je potrebno, predložila bih da sebi daju odgovore na određena pitanja i preduprede neke potencijalne nezgode: recimo da li dete ima nekog u blizini kome oni mogu da veruju u slučaju da detetu zatreba pomoć – na primer, bliski prijatelj, sused i slično. Da zajedno sa detetom prođu potencijalne opasne situacije kao na primer, da li dete zna šta da radi ako se izgubi u drugom gradu ili ako ostane bez novca, kako da prepozna bezbedna i sigurna mesta i sl.
Koje su preporučene strategije za održavanje bliskosti i komunikacije između deteta i roditelja kada je dete udaljeno od porodičnog doma zbog školovanja?
Ako preskočim one koje se grade tokom odrastanja od najranijeg detinjstva, a koje podrazumevamo u ovom slučaju (dobra komunikacija, poverenje, empatija, uviđavnost, naučene obaveze i odgovornost), predložila bih praktične strategije kao što su:
- Dogovor sa detetom oko rasporeda telefonskih poziva
- Pružanje bezuslovne emocionalne sigurnosti (u smislu da i roditelji budu emocionalno dostupni, da stoje iza svoje reči, ako su obećali da će biti tu za svaki problem ili ćaskanje sa svojim detetom, neka budu tu – doslovna dostupnost predstavlja osnovu za emocionalnu dostupnost. Kao što sam rekla i deca i roditelji se plaše, s tim što deca često oklevaju da to priznaju, zato se savetuje roditeljima da pokažu ranjivost i da se na taj način povežu emocionalno sa detetom.
- Savetujem onlajn grupe (ili kalendare) cele porodice ili neko drugo digitalno deljenje porodičnih sadržaja, deca nekad to doživljavaju kao “sigurno mesto” u modernom svetu. Takođe, na taj način imaju i uvid u dešavanja cele porodice i nemaju osećaj izolovanosti. Ovo je takođe važno ako su roditelji razvedeni.
- Poštovanje privatnosti od strane roditelja ka detetu. Ovo je neophodno posebno jer je ovo faza identiteta kada detetu trebaju oblici socijalizacije bez prisustva roditelja. A i jednostavno je, nikada ne možete znati šta deca rada svakog trenutka u toku dana (što je i poenta osamostaljivanja, a i davanja poverenja).
- Iznenađenja su dobri načini komunikacije na daljinu, na primer, većina adolescenata voli da vidi da i drugi vide da su oni samostalni. Taj doživljaj često imaju kada prime poštu iz svog grada, neku zabavnu razglednicu, ili neki paket. Ili ako roditelji znaju da dete ima da neku utakmicu ili neki važan dan, mogu da ga iznenade nekim poklonom preko prijatelja i sl.
Koje su prednosti i potencijalne koristi za dete od upisa srednje škole u drugom gradu sa aspekta ličnog razvoja?
Bez obzira na izazove koje donosi preseljenje ono ima i dobre strane, kao što su:
- Novi početak – preseljenje pruža priliku da adolescent počne iznova i promeni neke stvari koje mu se do tada nisu dopadale u njegovom životu.
- Novi grad, nova mesta za istraživanje i nove mogućnosti, nove stvari za učenje, nova iskustva za isprobavanje, nove mogucćnosti zabave i slično.
- Novi prijatelji pa samim tim i razvoj socijalizacije, razvoj adaptilne inteligencije.
- Lični razvoj, postepeno osamostaljivanje i sticanje nezavisnosti, sticanje novih organizacionih veština, kao što je raspolaganje novcem i vremenom itd.