Многи од нас се питају, да ли у данашње време, има смисла учити дете да буде скромно. Бојимо се да ће у мору саможивих и наметљивих, бити просто самлевени с таквим ставом.
Разумем вас, мајка сам.
Помоћи ћу вам да се више на ту тему не двоумите.
Прво што треба да знате је да је бити скроман одлично у одређеним сферама, док је у неким другим врло штетно!
Када је реч о материјалним стварима, изузетно је мудро бити скроман!
Неопходно је бити скроман у угађању себи ако желите да се као особа развијате. Није случајно Тесла био толики аскета, нити је наш патријарх Павле џабе сипао само половину или чак четвртину рибе. Знали су они који је пут прави и својим су резултатима потврдили да су били на њему.
Ако желите живети смислено, неопходно је, управљати собом, моћи бити срећан и без скупог телефона, мало трошити на гардеробу, хранити се обичном храном, уживати и у лету проведном на малој сеоској плажи крај реке…Није забрањено брчкати се у мору и ручати лососа, али је важно бити независан од тога, а то могу само људи који себе држе у шаци. То је оооогромна моћ! Без овога човек је слаб, неизграђен и завистан, лак плен.
Дакле, децу, овој врсти скромности дефинитивно треба учити! Она ће бити стуб њиховог будућег карактера.
С друге стране, где не треба бити скроман?
Бојим се да ћете ме овде осудити или барем погрешно схватити, али бићу храбра!
Када негујемо ситну, скромну слику о себи, доживљај сопствене снаге је исти такав, а то даље, директно утиче на то колико ћемо се у животу усудити. Није добро не веровати у себе. Зато нам ту не треба скромност.
Да не буде неспоразума, тек нам надмености не треба, то је дупла мука, али ни скромност није добродошла.
Тако са скромним доживљајем себе, наши потенцијали често остају нереализовани. Чак бих рекла, да је наша дужност, не бити задовољан скромним тј. да је наша дужност да тражимо што боље услове за испољавање нашег пуног потенцијала, што значи да се не задовољавамо лошим пословима, већ храбро покушавамо непрестано вући напред, па колико нам буде дато!
Ето, надам се да је сада јасно, али да извучем закључак:
Децу треба учити скромности у материјалним стварима и када је у питању угађање себи, али не када је у питању остварење својих потенцијала! Тада је важно усудити се пожелети храбро!
У преводу, својој деци не купујем скупе ствари, кад идемо на пицу, не наручују и десерт, али их охрабрујем да бирају најбољу школу, другарицу која им највише одговара, дечка који им се највише допада…Не треба им ту скромност, већ самосвест и храброст. Па ако буду одбијени, прилагодиће се томе, али ће знати да су покушали!
А то је сложићете се, моћна сатисфакција.