Ситуација у животу родитеља малог детета.
Све је било добро док нисте донели доручак свом малишану на његовом вољеном плавом тањиру. Тачније, до данас вољеном. Некако преко ноћи, све што сте мислили да знате о свом детету испоставило се као погрешно – „Желим сендвич у облику троугла, а не правоугаоника!“ или „Желим зелену шољу, а не црвену!“ или „Мрзим те чарапе!“
„А какве везе има што је тањир плав? Само поједи!“ дерете се.
„Зар је битно ког је облика сендвич!“ узвикујете.
И касније, када се смирите, схватите да сте викали на своје дете да престане да виче. Израз „Ради оно што ја кажем, а не оно шта ја радим“ никада није имао већу тежину.
Готово сви прошли су кроз ово. Сви се преиспитују да ли су добро поступили у некој ситуацији и да ли је могло боље и другачије. Добра вест је да постоје технике које вам могу помоћи да лоше понашање сагледате у другачијем светлу.
Пронађите срж проблема
Одакле потиче онај бес због плавог тањира? Није се то случајно десило, већ је мотивисано нечим што се суштински налази у вашем детету. Без обзира да ли је то немогућност управљања својим пренаглашеним осећањима, жеља да привуче вашу пажњу или је то игра моћи којом истиче своју вољу – увек постоји разлог за свако понашање. Чак иако дете то не схвата, а најчешће је тако.
Треба се сетити да је само понашање само симптом. Изазов за родитеље је да схвате шта се крије дубоко испод свега.
Све би било много лакше да дете уме да каже: „Мама, желим твоју пажњу само за себе. Имаш ли мало времена за мене вечерас?“ Сви знамо да је ово немогуће, па деца на друге начине покушавају да нам привуку пажњу. Ако дете не добија пажњу свог родитеља, наћи ће начин да привуче било какву пажњу, па чак и негативну.
Замислите да сте детектив. Када дете почне да се понаша на овај начин, размислите шта би вам рекло да има вербалне способности и емоционалну зрелост. Једном када пронађете срж проблема, можете постати проактивнији родитељ и спречити да се испади уопште и догоде. На пример, замислите да треба да обавите један јако важан позив, а ваше дете одлучи да је баш то право време за рвање. Док покушавате да одате утисак да сте врло заузети, упућујете детету „престани са овим“ поглед, али без успеха. Идете из собе у собу не би ли нашли мирни кутак, али вас дете прати у стопу. Када спустите слушалицу осећате се као да сте истрчали осам километара.
А дете је само желело да привуче вашу пажњу. Знало је да због телефонског позива не можете реаговати као и обично, па је било право време за акцију.
Искористите ово као лекцију да се следећи пут проактивно припремите. Отприлике 20 минута пре него што почнете да телефонирате најавите им то и реците да бисте волели да се пре позива посветите њима. Током тих 20 минута им се потпуно посветите и реците нешто попут „Мама ужива да се игра са вама и волела би да настави када заврши разговор“.
Када дође време позива, дајте деци избор „Да ли желите да гледате ТВ или да се тихо играте док мама разговара?“ Такође, оставите им парче папира и оловку да запишу или нацртају ако се деси нешто што сматрају битним. Веће су шансе да ће се, ако им се „унапред“ посветите, наредни пут лепше понашати.
Будите доследни
Родитељи знају да је доследност важна, али се дешава да се планови мењају у последњи час. Зато је битно да већину времена следимо устаљене рутине. Ако је део ваше јутарње рутине да деца наместе кревете, перу зубе и обуку се пре доручка, поштујте то сваког дана.
Додатни савет: Одржавајте исти распоред викендом и празницима како бисте избегли лењост која се може јавити понедељком ујутру.
Да ли се држите стриктних правила када је у питању модерна технологија? Да бисте били позитиван родитељ битно је да деца знају последице њиховог непоштовања. Ако деца одбију или „забораве“ да искључе видео игру када време истекне, треба сваки пут да следите правила и да се држите претходно договорених последица. Када су родитељи доследни правилима и последицама, деца ће много ређе прећи границе.
Реците не наградама
Родитељи се врло често зачуде када чују да не треба увек да награђују децу. Истина је да награде често могу да донесу више штете него користи. Када дисциплинујете децу важно је да размислите о својим дугорочним циљевима, а награде нуде краткорочну добит.
,Ако сте данас наградили дете чоколадицом јер се лепо понашало у продавници, да ли ће оно сваки наредни пут очекивати бар једну чоколадицу за лепо понашање? Или ако сте пробирљиво дете подмитили сладоледом након што је појело поврће, оно ће сматрати да поврће треба јести само да би се дошло до слаткиша.
Усредсредите се на оно што контролишете – СЕБЕ
Овај корак је најтежи, поготово када вас понесе ситуација, али ако се сетите да за све постоји разлог, тада можете реаговати на адекватан начин. Постоји ниво емоционалне слободе који родитељи достигну када схвате да не могу увек да контролишу своју децу, али могу своје реакције. Свакако неки родитељи могу страхом и казнама да натерају децу да се лепо понашају, али тиме постижу краткотрајне резултате, јер ће свако дете одрасти и имати потпуну контролу над својим животом. Зато уместо да се трудите да имате надмоћ над дететом или их подмићујете како би донели добре одлуке, пробајте да их посматрате као мале људе који нису научени како да се понашају у одређеним ситуацијама.
Један од начина да контролишете своје одговоре јесте да одлучите шта сте спремни да урадите унапред. Ово сјајно функционише ако желите да ваша деца почну да обављају послове за које су способни или за које их подсећате, као на пример одлагање прљавог веша, пражњење посуде за ручак или распремање играчака.
Узмимо пример посуде за ручак. Мирним тоном им реците „Волим што вам спремам ужину за школу, све док после школе остављате чисте посуде на полицу. Ако није све на свом месту, сами ћете спремити ужину.“ Онда упитајте да ли можда желе да ураде нешто што би их подсетило да донесу своју посуду (можда би хтели да направе симболе који ће их подсетити на ову одговорност, пошто ви више не желите). Потрудите се да јасно схвате нова правила и њихове последице.
Наредни корак је праћење развоја ситуације. Немојте их опомињати, јер у том случају то поново постаје ваш проблем. Ако је посуда на свом месту – сјајно, ако не, биће ово сјајна прилика за учење за наредни пут.
Када проактивно припремите одговоре на потенцијалне ситуације, све мање ћете бити приморани да реагујете у жару ситуације.
Дисциплинујте, не кажњавајте
Једна од највећих разлика између позитивних родитељских техника и осталих родитељских метода је да је фокус на дисциплини, а не на кажњавању.
Учећи своју децу одговарајућим начинима понашања без кажњавања, срамоте и бола, оспособљавамо их и оснажујемо да буду компетентни и способни млади одрасли људи.
Када размишљате о одговору на лоше понашање – баш као и код награде – размишљајте дугорочно.
Родитељство је један од најтежих задатака у животу сваке особе, али уколико сте спремни да учите заједно са својим дететом, ослушкујете његове потребе и да се прилагођавате једно другоме, бићете све успешнији и задовољнији и из дана у дан ћете све више уживати у плодовима свог рада.