Да ли је бити родитељ детету од 8 година заправо најтеже?

Foto: Canva

Да ли вам се чини да је ваш осмогодишњак (или осмогодишњакиња) изненада променио понашање? У једном тренутку се сасвим нормално игра лего коцкама, а већ у следећем почиње да се љути и виче без очигледног разлога?

Родитељи се некако психички припреме за онај период када дете има две или три године и када крећу тантруми, или за период адолесценције. Али, од осмогодишњака нико не очекује да буде било шта до једно фино, уљудно и послушно дете. А опет, бити родитељ детету од 8 или 9 година је можда и најтеже баш зато што ствари одједном престају да буду једноставне и да теку глатко, као у предшколском периоду.

Наравно да све зависи и од карактера и темперамента детета, као и од окружења, то се све рачуна, али се у узрасту од око осам година и у развојном смислу догађа много тога о чему раније нисмо ништа знали.

Иако су деца школског узраста у физичком смислу далеко мање захтевна од трогодишњака, социјални и емоционални изазови с којима се суочавају могу бити врло компликовани, а за родитеље тешки да се с њима суоче. Супер, сада можете да преспавате ноћ у комаду (бар би требало), али се суочавате са већим изазовима когнитивног развоја и разумевања друштвених норми.

Како се дете мења

Шта се то у развојном смислу дешава код осмогодишњака? Свет се отвара и ваше дете се спрема да у њега искорачи и истражи своју самосталност.

“Рани школски узраст, нарочито 8 и 9 година, означава доба интензивног менталног и физичког, а нарочито емоционалног раста“ – објашњава Mary Ann Little, доктор наука, клинички психолог и аутор више приручника за родитеље.

Др Little каже да осмогодишњаци доживљавају велике когнитивне скокове јер интензивно раде на развоју језичких, математичких и вештина писања. Раде на разумевању узрока и последице, покушавају да схвате појам морала и друштвених вредности, а истовремено им напредују и моторне вештине, нарочито ако се баве спортом.

И трећа ствар, емоционални развој. Млађи основци почињу да експериментишу са независношћу. Вероватно први пут иду сами негде (у школу или парк), остају сами код куће и схватају да могу и умеју неке ствари без присуства и помоћу одраслих. Такође, интензивно јача потреба за припадањем групи и другари постају све битнији у њиховом животу. Самим тим је и потенцијално социјално искључивање које поједина деца доживљавају у овом узрасту далеко болније него док су млађи.

Другим речима, имати осмогодишњака није нимало једноставно. Неке ствари нисте спремни да им објасните, а друге једноставно не могу још да разумеју иако то силно желе. Такође, како буду све више експериментисали са самосталношћу, очекујте да ће бити осетљивији, захтевнији и „тежи“.

Шта је посао родитеља у овом узрасту

Само сазнање да је то нормална фаза и да ће проћи, може помоћи да бар себи спустите тензију. Али постоје ствари које можете урадити да олакшате детету.

Пронађите стрпљење

То је ПРВИ корак. Кад у томе успете, све иде лакше. Али, ако имате на уму да ни вашем детету тај развојни период није нимало лак, да истовремено жели да буде велики и одрастао, али и да се склупча код маме, онда се стрпљење лакше проналази.

Без друштвених мрежа

У том узрасту, деца су изузетно рањива и емоционално потпуно неспремна за све што могу донети друштвене мреже. И то не само Инстаграм и ТикТок, већ и групе за дописивање на Вајберу или другим платформама. Ствари које се ту кажу остају записане па дете повређују увек изнова и у тај свет их не смемо пустити тако рано. Исто тако, деца се у том узрасту пореде са својим вршњацима и покушаји да се буде бољи, лепши, омиљенији на друштвеним мрежама добијају потпуно нову, суровију димензију. Зато, прескочите друштвене мреже пре 14. године (бар) ако свом детету мислите добро.

Будите вођа, не и полицајац

Помозите свом детету да научи да препозна своје емоције и да њима управља. То је вештина која им треба за читав живот. На том путу им је потребно да будете њихов вођа и узор, не да покушавате да их контролишете или да им браните да осећају. 

Упамтите, што вас дете више одгурује од себе, заправо сте му више потребни

Вашем детету неопходне су границе и подршка, ЧАК и ако преврће очима и упорно покушава да сруши ваш ауторитет. Заправо, тада су им најпотребнији. Да, није нимало лако бити родитељ у овом периоду, када се морате трудити да сачувате и своје дете и да га изведете на прави пут, али и да сачувате однос. Али, ако будете предано радили на комуникацији баш у овом периоду, створићете основу за здрав однос са дететом која ће трајати читав живот.