Питање које мучи многе родитеље јесте да ли мала деца треба да иду на гробље и да ли им је уопште место на сахранама.
Многи родитељи брину да би таква искуства могла бити трауматична за малу децу и на неки начин своју децу „штите“ док су још мала.
Према недавном истраживању спроведеном у Великој Британији, чак 48 одсто родитеља рекло је да је неприкладно да деца млађа од 12 година присуствују сахранама.
С друге стране, др Данијел Опенхајм, психијатар и аутор књиге „Разговори са децом о животу и смрти“ , сматра да је свако време право време за одлазак на гробље. Он истиче да је посета гробљу прилика за неке важне животне лекције:
„Тај тренутак размишљања на гробу вољене особе је прилика да родитељи својој деци објасне целу сврху гробља, места где почива особа коју смо волели, коју ћемо наставити да волимо и где можемо поново да се повежемо. На тај начин знамо да нам је та особа блиска, а не било где и било где“, истакла је психијатар и додала да је посета гробљу и прилика да родитељи детету објасне да смрт не значи. представљају вечни нестанак: „Та особа више није физички присутна у нашој свакодневици, али остаје у нашим мислима и сећањима,“ – казао је др Опенхајм, а преноси Miss7MAMA.hr.
Али, он додаје родитеље да није неопходно да мало дете присуствује сахрани.
„Ако је дете уплашено или узнемирено, много је боље оставити га на чување особи од поверења.“
Др Опенхајмер истиче и да узнемиреност родитеља и других одраслих може да уплаши и збуни мало дете, али је зато важно унапред припремити објашњење које ће помоћи да се ублаже потенцијални страхови.
Са децом је важно разговарати о смрти од малих ногу
Он такође истиче да родитељи никада не би требало да терају дете да иде на гробље ако дете одбије да иде. „Пазите да се дете не осећа кривим што не учествује у процесу туговања.“
Сви смо свесни чињенице да је смрт саставни део наших живота и да у неком тренутку у животу сви доживљавамо смрт неког блиског. Губитак који тада настаје је нешто што захтева време, енергију и разумевање да бисмо прошли кроз процес туговања и да бисмо на крају интегрисали губитак у наше животно искуство. И колико год да је процес тежак, увек је лакше човеку који има нека сазнања о смрти, о туговању и који има подршку блиских људи.
Из тог разлога, важно је разговарати о смрти са децом од малих ногу. Деца мере непознате ситуације и нова искуства и обрађују их према реакцијама важних одраслих. Зато је важно да деца имају подршку одраслих, а од велике је важности како се ти људи понашају пред смрћу (пример туговања, схватање смрти уопште…).
„Детету увек, али увек, треба говорити истину“
Др. сц. Миранда Новак, проф. психологије каже да родитељи често не говоре о смрти јер се плаше да ће такав разговор дете повредити, уплашити га, изазвати тугу.
„Када неко од уже породице умре, дете, чак и ако је веома мало, ако је тек почело да прича, осећа енергију у кући и невербално схвата шта се дешава. Детету увек, али увек, треба рећи истину, рећи му ко је умро, шта се десило, кратко, на одговарајући начин. Веома је важно и да родитељ изрази тугу, забринутост због тога, да подели своје мишљење и емоције са дететом. Када родитељ тако поступа, онда то омогућава и детету природан и нормалан процес туговања“, објашњава психолог.
Извор: Miss7MAMA.hr