Roditelji školske dece kažu da, od dana kad dete krene u prvi razred, kompletna porodična dinamika se menja. Nema više naprasnih putovanja, letovanja u septembru, produženih odmora praznikom, odlazaka kod babe i dede na selo, tek tako bez nekog posebnog plana.
Vannastavne obaveze koje većina dece ima i pre škole – ostaju, a na njih se dodaju domaći zadaci. U početku, roditelji su uključeni mnogo, a kasnije se njihova uloga polako smanjuje. Deca uče da sama vode računa o svojim obavezama, a roditelj je tu da podrži, pomogne ako negde „zaškripi“, da se interesuje i, najvažnije, da neguje unutrašnju motivaciju kod deteta. Bar bi tako trebalo da bude.
Ali kako negovati unutrašnju motivaciju, kad se od dece traži da informacije uče napamet, da ih ponove kad dođe vreme ocenjivanje, a i nastavnicima i roditeljima je jasno – gotovo svi će posle toga zaboraviti naučeno. I kao da to nikom ne smeta.
Osim deci.
Deca su pametna i svesna da od reproduktivnog učenja nemaju ništa, pa ne žele da gube vreme. Roditelji, pak, znaju da je ta petica važna da bi se upisala dobra škola i onda ostaju uključeni u školske obaveze kroz čitavu osnovnu školu, u ulozi policajca. Razmenjuju vajber poruke, raspituju se šta ima za domaći iz matematike i da li će istoričarka sutra pitati.
Posledično, ulaze u sukob sa decom, gotovo bez izuzetka se dešavaju rasprave, a odnosi na relaciji roditelj-đak puni su stresa i loše komunikacije.
Kako to promeniti?
Pošto digitalnu revoluciju ne možemo (i ne treba da sprečimo), možemo da pokušamo da iz nje izvučemo ono najbolje. Da decu naučimo da traže informacije koje su im potrebne, da koriste sve resurse i da uče bez bubanja, kroz istraživanje. Tako će, ne samo savladati gradivo, već će sebi otvoriti nove vidike, naučiti da koriste udžbenike, enciklopedije i internet na pravi način, da razlikuju tačne od lažnih informacija, što je danas možda jedan od najtežih zadataka.
Učenje kroz istraživanje moguće je uz primenu različitih alata. Ipak, ako uz znanje želimo i odlične ocene, važno je da ti alati budu usklađeni sa planom i programom nastave, da prate ishode koje se očekuje da deca postignu. Takav set alata pronašli smo pod nazivom Easy start.
Šta je Easy start (Izi start)?
Ukratko, to je novo sredstvo učenja.
Na ideju da ga kreiraju došli su urednici izdavačke kuće Škola plus. Pozvali su nastavnike i pitali ih – koja su to pitanja na koja dete treba da odgovori tačno da bi ispunilo očekivanja i dobilo odlične ocene? I tako za svaki predmet od 5. do 8. razreda. Kao odgovor na ovo pitanje, nastalo je set testova sa odgovorima i objašnjenjima koji je dobio ime Easy start. Za svaku nastavnu jedinicu koja se obrađuje, od 5. do 8. razreda, postoje po dva testa. Kada dete prođe ove testove i pronađe odgovore na pitanja u njima, biće spremno za proveru znanja iz te oblasti. Bez minuta bubanja.
Easy start (Izi start) kompleti dosledno prate zvanični plan i program za osnovne škole.
Kako radi Easy start (Izi start)?
Može se koristiti na više načina, u školi i kod kuće. Primera radi, nastavnik može, nakon što prezentuje gradivo, deci podeliti Easy start (Izi start) za tu nastavnu jedinicu i ohrabriti ih da odgovore slobodno traže u svom sećanju, ali i u udžbenicima, na internetu, u razgovoru sa drugom iz klupe. Na taj način, bez stresa, tragajući za odgovorima, oni uče. Na isti način se to može raditi i kod kuće, pa umesto klasičnog “bubanja” lekcija, deca koristeći Easy start (Izi start) polaze od ishoda i tražeći odgovore na testove, oni zapravo uče uz mnogo manje stresa.
Ovako izgledaju testovi (za svaku nastavnu jedinicu koja se obrađuje u svakom razredu postoje dva testa):
Rešenja nisu samo odgovori, već sadrže i objašnjenja. I izgledaju ovako:
Rešavanjem zadataka i praćenjem odgovora sa objašnjenjima, učenik je oslobođen probijanja kroz šumu informacija ne bi li došao do suštinskih činjenica. Ima jasnu predstavu šta treba da zna na kraju određene nastavne teme pa i na kraju osnovne škole. Koncept učenja putem izrade zadataka iz Easy start-a (Izi starta) olakšaće i pripremu za usmene i pismene provere znanja.
A ono najvažnije – znanje stečeno na ovaj način, kroz istraživanje i potragu za informacijama ostaje trajno dobro u nastavku školovanja.