Koliko puta vam je dete reklo da ste „krindž“? Jeste li se zapitali šta to sad, pobogu, znači?
Negde oko 13. godine deca iznenada postanu zgrožena i postiđena otprilike svim onim što roditelji rade. Nekim roditeljima postaje smešno to što je njihovoj deci odjednom sve „krindž“, jer se prisećaju kako su i njima njihovi roditelji u tom tinejdžerskom uzrastu bili izvor „blama“.
Ali, postoji i ona grupa roditelja koju takav dečji stav vređa. Ruku na srce, neprestana kritika koja dolazi od tinejdžera može biti iscrpljujuća, a roditelji završe pitajući se zašto je njihovo dete odjednom postalo takvo.
Psiholog Lisa Damour u svom članku napisanom za New York Times opisuje kako to tinejdžeri iznenada počinju da razvijaju „alergiju na svoje roditelje“ tamo oko 13. godine i onda to traje i po nekoliko godina. I upravo to kako roditelji na to promenjeno dečje raspoloženje ka njima reaguju, odrediće tok čitave veze roditelj-dete dalje kroz život.
Tinejdžeri traže da im se prizna samostalnost
Baš kao što dvogodišnjak počinje da traži od roditelja da mu ne pomažu oko svega, pa ono „pusti mene“ čujete po nekoliko puta svakog dana, slično je i sa tinejdžerima, samo na nekom potpuno novom nivou. Ali u fokusu je i dalje razvoj samostalnosti.
Ne samo da adolescentima treba da imaju više prostora u fizičkom smislu, već se trude intenzivno i da razviju sopstveni identitet. nezavisno od roditelja.
I baš tad i zbog toga tinejdžeri počinju da odbacuju neke stvari koje njihovi roditelji rade. I tada počinju da vam govore da ste „krindž“ i da je sve što radite, nosite, govorite „krindž“. Većina roditelja to razume jer se seća perioda kad su i sami mislili da je ono što njihovi roditelji vole potpuno bez veze i van trenda, ali ima i onih kojima to baš smeta. Lisa Damour objašnjava i zbog čega je to tako.
“Možda vi smatrate da je potpuno nebitno kakve patike nosite kad ujutru idete da trčite, ali ako se vašem tinejdžeru one ne sviđaju, može postati dosadan sa kritikama na tu temu. Vi ćete se sigurno pitati – šta je njega, pobogu, briga za to? Štos je u tome da i dalje oseća snažnu vezu s vama i da njegov identitet nije sasvim odvojen od roditeljskog.”
Počinje da ih nervira to što dele neka interesovanja s vama
Potpuno je normalno da ste svojim hobijima ili interesovanjima kroz odrastanje uticali na svoje dete. Ali sad njih to nervira. Mrze što, kao i vi, vole da voze bicikl ili da gledaju akcione filmove. Sada traže način da ta interesovanja ugrade u svoj sopstveni identitet i odvoje ih od vas.
Kako preživeti „krindž“
Kako sačuvati strpljenje i razum s decom u ovom periodu kad ništa što uradimo nije dobro u njihovim očima? Evo poredloga:
- Prihvatite to što je dete postalo alergično na vas kao deo njegovog normalnog razvoja. Proći će.
- Ignorišite kritike ili, ako umeju da preteraju, recite da slobodno mogu da budu zgroženi, ali ne i da pokažu nepoštovanje prema vama.
Kako da olakšate svom tinejdžeru
Evo nekoliko predloga i za to, a sve s ciljem da sačuvate razum i odnos sa svojim adolescentom.
Shvatite ih ozbiljno
Roditelji su skloni tome da dečje probleme relativizuju. To što su drugarice napravile plan da idu u bioskop bez vaše tinejdžerke deluje kao smešan problem u odnosu na ratu kredita koja stiže a za koju nema dovoljno novca na računu. Ali veličina problema ogleda se u osećaju koji on u nama izaziva. A tinejdžerka koju su drugarice isključile, makar i samo jednom, oseća se baš loše.
Zato, shvatite njihove probleme ozbiljno. Neverovatno je kako će vam se lako otvoriti ako to učinite, ako o njihovim idejama i razmišljanjima diskutujete kao da ste ravnopravni. Roditelji koji to rade imaju daleko bolji odnos sa svojom decom. S druge strane, oni koji i dalje ne kriju da ih smatraju nezrelim klincima, ugrožavaju međusobnu komunikaciju.
Neka i oni vas nečemu nauče
Adolescenti su u fazi otkrivanja sveta i, kao i manja deca, vrlo su entuzijastični da s nekim to podele – samo na drugačiji način. U tom uzbuđenju, imaju neku nezadrživu potrebu da se predstave kao sveznalice koje odbijaju svaki stav svojih roditelja. Sve što oni znaju i umeju je bolje od onoga što znate vi.
Umesto da uđete u sukob i krenete da se branite, otvorite um za njihov svet i pustite ih da vas „uče“. Pažljivo ih slušajte i razumejte i ne ispravljajte ih čak i ako greše, osim ako je reč o nečemu baš važnom. Ako baš želite da im ukažete na drugačiji stav, možete reći nešto poput „zanimljivo, a ja sam mislila da je to drugačije (pa iznesete svoje mišljenje)“.
Koristite humor
Osim ako je da ismevate nešto što rade ili neki njihov stav, humor je uvek super način da priđete tinejdžerima.
Dajte im prostora, ali nemojte ih pustiti
Kod mene se desilo preko noći. Kao da je jednog dana moja ćerka zvala da joj dohvatim čistu čašu, a već sledećeg bi se zatvarala u svoju sobu gotovo satima.
Čak i ako vam to nedostaje, dajte im prostor za sebe (naravno, uz ograničeno vreme na ekranu). ALI, tražite i da redovno provode vreme s vama. U mojoj porodici važi pravilo da je pola sata aktivnog razgovora s roditeljima dnevno obavezno, plus zajednička večera.
Nećete zauvek svom detetu biti „krindž“
Što pre prihvatite njihovu želju za samostalnošću i date im poštovanje i prostor, pre ćete prestati da budete izvor nervoze za njih. Da, naravno da ćete i dalje paziti na njih, ali korak po korak, morate ih puštati.
I ne zaboravite – mozak vašeg tinejdžera i dalje raste.