Ове године мали матуранти остварили су најлошији резултат из српског језика откако постоји мала матура. Просечних 10,73 поена. То значи да је просечан осмак тачно одговорио тек на мало више од половине задатака, иако је већина била затвореног типа, без негативних поена.
И док је део популације спреман да за то окриви корону, састављаче тестова, ретроградни меркур, то што су вуковци подбацили на пријемним испитима за факултет, то што је мала матура сама по себи лакша од пријемног испита који смо некад полагали, а за који је било потребно најмање 12 бодова да бисте уопште добили шансу да упишете четворогодишњу школу – говори довољно.
Одговорност за то што сви очекују да вукове дипломе добију уз мало, а висок резултат на завршном испиту уз скоро нимало труда вероватно је подељена. Очекивања и притисци родитеља на наставнике постају већи увек када осете да ти притисци дају некакав резултат. Свака жалба директору и министарству мора бити испитана, а то је ветар у леђа онима који желе да деци омогуће лаган образовни пут и добар просек. Како се тешко може очекивати да се родитељи само једног дана пробуде освешћени и свесни медвеђе услуге коју чине деци, остаје да се надамо да ће просветни радници рећи – доста. Они су једини који то, колективно, могу.
Што се самог теста из српског тиче, Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања као могући разлог нешто лошијих резултата навео је чињеницу да су у тесту из матерњег језика били помешани понуђени одговори у задацима вишеструког избора.
Ранђеловић за Данас каже да је тест из српског био исте тежине као и претходне године и да је на овогодишњој јунској матури вероватно било мање преписивања па су резултати реалнији.
На питање зашто исти принцип са помешаним одговорима није примењен и у остала два теста, Ранђеловић је казао да је ово била проба која је прошла успешно и да се нада да ће наредне године тако бити и у осталим тестовима.
Ранђеловић каже да су у тесту из српског ученици најлошије урадили други, девети и 20 задатак. То је очекивано, јер су сва три са напредног нивоа постигнућа, за који се очекује да их тачно реши 20 одсто генерације.
Од ова три задатка, само је девети био отвореног типа, што значи да се од ученика тражило да напишу одговор, у овом случају да одреде врсту зависне реченице.
С друге стране, највећи број ученика је тачно урадио први, 12, 17 и 15 задатак, а и тај резултат је такође очекиван, будући да је реч о питањима са основног нивоа, за које се очекује да уме да их уради најмање 80 одсто ученика.
Маја Радовић, наставница српског језика у ОШ „Јован Миодраговић“ не мисли да је овај тест био тежак.
„За тест се не може рећи да је тежак. Оно што му се може замерити је чињеница да је био за нијансу тежи од пробног, који је децу ‘уљуљкао’. Поједине колеге замерају на томе што је у шестом задатку ученицима дата реч четврте врсте, па су деца бркала да ли је номинатив или акузатив.“ – рекла је Радовић.
Она сматра да се нападањем теста не може правдати недовољно добра припремљеност за испит.
„Имам утисак да су многи ученици превише опуштени, односно да су тесту приступили са ставом да ће проћи лако и да ће сигурно имати добар резултат. Слично као што се очекује да половина разреда има одличан успех, а да трећина буду вуковци, сада се очекује да на пријемном сви остваре одличан резултат, без обзира на уложен труд. Па зар није логично да имамо задатке напредног нивоа, па да они направе разлику између оне деце која су се озбиљно и темељно припремала и деце која су испит схватила олако? Да се направи права ранг листа за гимназијалце, где нећемо више долазити у ситуацију да на упису на факултет вуковци не покажу ни минимално потребан ниво знања…“ – истакла је Радовић.
Она верује да је важно да завршни тест постоји и да садржи и питања основног, средњег и напредног нивоа.
„Потпуно је јасно да се критеријуми и начин рада могу много разликовати од школе до школе, па тако и општи успех не мора да покаже реално знање ученика. Нечија четворка може бити јача од петице неког другог. Завршни испит је идентичан за све и служи да се, макар у извесној мери, нивелишу разлике у критеријумима које засигурно постоје. Такође, он даје шансу онима који, из било ког разлога нису током школовања остварили сјајан резултат или су имали наставнике који су поставили високе критеријуме за петицу. На завршном испиту они онда показују своје реално знање.“ – објашњава Радовић.
Она с поносом истиче да је била ученик гимназије у Ужицу чији матуранти већ годинама традиционално остварују најбоље резултате на пријемним испитима за упис на факултет.
„Из средње школе носила сам 36 бодова јер су наши наставници били врло строги и захтевни, а ја нисам била вуковац. На прелиминарној ранг листи за упис на факултет била сам међу последњима. Али сам пријемни испит за Филолошки факултет, захваљујући знању стеченом у средњој школи и темељној припреми, урадила најбоље и дошла на треће место ранг листе. Имала сам знање, а не титулу вуковца. Да су се рачунали само бодови из средње школе, питање је да ли бих уписала смер који сам желела. Јер сам ту и на том месту добила прилику да на тесту који је исти за све покажем реално знање. Наставници у целој Србији нису исти, а чак ни један наставник не мора бити исти за сву децу.“ – нагласила је Маја Радовић.
На крају, каже она, ако је тест и био тежак, био је тежак за све. И то онда крајњи резултат не може много да промени.