Без обзира на околности и начин живота у породици, на успех вашег детета може утицати то да ли је оно „маслачак“ који може да успе свуда и у скоро свим условима, или „орхидеја“ којој је за цветање потребно више бриге и пажње.
„Не постоје два детета која су одгојена у истој, идентичној породици“ тврди Tom Boyce, професор емеритус педијатрије и психијатрије на Универзитету Калифорнија.
„Чак ни у великим породицама, где има четворо, петоро деце, нећете наћи двоје која носе иста искуства и исте осећаје поводом одрастања у тој породици.“ каже за The Current’s Anna Maria Tremonti.
Професор Tom Boyce објашњава да ће искуства деце рођене у истој породици варирати и у зависности од редоследа рођења, пола детета, али и генетских фактора и фактора окружења. Управо ти фактори могу сместити дете у спектар између маслачка, који има више шансе да успе у различитим ситуацијама, до орхидеје која такође има потенцијал за велики успех, али само ако је одгајан у правом окружењу.
Стрес тест
Професор Boyce дошао је до једног занимљивог открића у лабораторији, тестирајући ниво стреса код деце у различитим ситуацијама.
Открио је да деца орхидеје на стрес реагују бурно и претерано, као што су драматичне реакције на јаке звуке. Такође су врло често стидљиви и повлаче се из ситуација које су им непознате.
Код њих ретко постоји средина, кад је реч о здрављу. Или имају најбоље или најлошије резултате.– Tom Boyce, професор педијатрије и психијатрије.
С друге стране, код деце која су маслачци, имате више простора за грешке.
Око 80% деце коју је проучавао чине управо маслачци. Они су просечног здравља, екстровертни и добро подносе стресне ситуације.
Лични разлози
Управо је породица професора Тома Бојса била окидач да спроведе ова истраживања којима би открио шта је узрок томе да деца која одрастају у истим условима имају толико различите резултате у животу.
Док свој сопствени живот у периоду одрастања он описује као један сплет невероватно срећних околности, његова сестра имала је потпуно другачију судбину. Од непланиране трудноће, одгоја детета са инвалидитетом до живота са шизофренијом. На крају је извршила самоубиство. Иако је завршила Харвард и обећавала много, није се завршило срећно.
„Али оно што су ми студије откриле јесте да, у условима када имају подршку и neko o њима искрено брине, сва та проблематична детињства која на децу орхидеје остављају трагове, могу се трансформисати у у животе младих људи који ће постићи велике ствари.“ каже професор Бојс.
„И верујем да је моја сестра, уз адекватну подршку, могла да има један такав живот.“
Савет родитељима
Као врло важну ствар коју за децу орхидеје родитељи могу да ураде, Бојс истиче важност тога да се њихова различитост од друге деце треба славити, а никако посматрати као недостатак.
Ипак, најважнија вештина коју родитељи такве деце треба да развију јесте да могу правилно да процене у којим је то ситуацијама деци орхидејама потребно да их неко погура да би увидели шта све могу да ураде, а кад их треба просто пустити да то схвате сами.
„Та танка линија између охрабривања и презаштићивања је заправо највећи изазов са којим се боре родитељи такве деце“, сматра професор Том Бојс.