Bez obzira na okolnosti i način života u porodici, na uspeh vašeg deteta može uticati to da li je ono „maslačak“ koji može da uspe svuda i u skoro svim uslovima, ili „orhideja“ kojoj je za cvetanje potrebno više brige i pažnje.
„Ne postoje dva deteta koja su odgojena u istoj, identičnoj porodici“ tvrdi Tom Boyce, profesor emeritus pedijatrije i psihijatrije na Univerzitetu Kalifornija.
„Čak ni u velikim porodicama, gde ima četvoro, petoro dece, nećete naći dvoje koja nose ista iskustva i iste osećaje povodom odrastanja u toj porodici.“ kaže za The Current’s Anna Maria Tremonti.
Profesor Tom Boyce objašnjava da će iskustva dece rođene u istoj porodici varirati i u zavisnosti od redosleda rođenja, pola deteta, ali i genetskih faktora i faktora okruženja. Upravo ti faktori mogu smestiti dete u spektar između maslačka, koji ima više šanse da uspe u različitim situacijama, do orhideje koja takođe ima potencijal za veliki uspeh, ali samo ako je odgajan u pravom okruženju.
Stres test
Profesor Boyce došao je do jednog zanimljivog otkrića u laboratoriji, testirajući nivo stresa kod dece u različitim situacijama.
Otkrio je da deca orhideje na stres reaguju burno i preterano, kao što su dramatične reakcije na jake zvuke. Takođe su vrlo često stidljivi i povlače se iz situacija koje su im nepoznate.
Kod njih retko postoji sredina, kad je reč o zdravlju. Ili imaju najbolje ili najlošije rezultate.– Tom Boyce, profesor pedijatrije i psihijatrije.
S druge strane, kod dece koja su maslačci, imate više prostora za greške.
Oko 80% dece koju je proučavao čine upravo maslačci. Oni su prosečnog zdravlja, ekstrovertni i dobro podnose stresne situacije.
Lični razlozi
Upravo je porodica profesora Toma Bojsa bila okidač da sprovede ova istraživanja kojima bi otkrio šta je uzrok tome da deca koja odrastaju u istim uslovima imaju toliko različite rezultate u životu.
Dok svoj sopstveni život u periodu odrastanja on opisuje kao jedan splet neverovatno srećnih okolnosti, njegova sestra imala je potpuno drugačiju sudbinu. Od neplanirane trudnoće, odgoja deteta sa invaliditetom do života sa šizofrenijom. Na kraju je izvršila samoubistvo. Iako je završila Harvard i obećavala mnogo, nije se završilo srećno.
„Ali ono što su mi studije otkrile jeste da, u uslovima kada imaju podršku i neko o njima iskreno brine, sva ta problematična detinjstva koja na decu orhideje ostavljaju tragove, mogu se transformisati u u živote mladih ljudi koji će postići velike stvari.“ kaže profesor Bojs.
„I verujem da je moja sestra, uz adekvatnu podršku, mogla da ima jedan takav život.“
Savet roditeljima
Kao vrlo važnu stvar koju za decu orhideje roditelji mogu da urade, Bojs ističe važnost toga da se njihova različitost od druge dece treba slaviti, a nikako posmatrati kao nedostatak.
Ipak, najvažnija veština koju roditelji takve dece treba da razviju jeste da mogu pravilno da procene u kojim je to situacijama deci orhidejama potrebno da ih neko pogura da bi uvideli šta sve mogu da urade, a kad ih treba prosto pustiti da to shvate sami.
„Ta tanka linija između ohrabrivanja i prezaštićivanja je zapravo najveći izazov sa kojim se bore roditelji takve dece“, smatra profesor Tom Bojs.