Treba li decu učiti kućnim poslovima? S koliko godina ih možete zamoliti za pomoć u kući? Što će naučiti ako počnu rano da vam pomažu? Hoće li zamrziti kućne poslove ako počnu rano da pomažu? Što je sa igrom? Da li ih se sputava na taj način ipak su samo deca?
Odgovor: deca žele da se osećaju korisnima, produktivnima i od pomoći. Ali kako im omogućiti da se tako osećaju? Rad i sitni zadaci po kući će ih naučiti odgovornosti, pomoći im da se razviju kako treba, a kada ih još i pohvalite za dobro obavljen posao dobijaju osećaj postignuća i samopouzdanja. Počinju da se osećaju kao vredni članovi porodice koji pridonose uređenosti i čistoći doma u kom žive.
Kućni zadaci im pomažu da obogate način razmišljanja, poboljšava osećaje moralnih vrednosti, povećava njihovu samouverenost, te ih čini učinkovitijim planerima i pronalazačima rešenja. Zaposleno dete je sretno dete. To je jedan od načina da im se da prednost u životu.
Rad gradi karakter i daje vam mogućnost da vas dvoje (troje, ili više) imate nešto da podelite (ili zajedničko). Uči ih vrednost rada i deo je odrastanja u odgovorne, pouzdane odrasle osobe koji gradi detetov osećaj samopoštovanja.
Praktični saveti:
Počnite rano. Trebali biste da počnete već sa godinu dana, podstičući dete da vam pomogne staviti svoje igračke u kutiju, po završetku igre. Koristite ohrabrenje i pohvale u izobilju za obavljeni posao.
Koristite zadatke primerene dobi deteta. Ne preterujte s poslovima izvan njihovih sposobnosti. Počnite sa ličnom higijenom (pranjem ruku, nogu, pranje zubića) i odlaganje igračaka nakon igre, stavljanjem jakne i cipela na dogovoreno mesto. Zatim nadogradite sa sigurnim i jednostavnim poslovima kao što su postavljanje stola (s onim stvarima koje ne može polomiti!), brisanje prašine, metenje, pranje plastičnog posuđa, itd. Kako dete raste lagano dodajte zahtevnije poslove, opet, primereno dobi deteta.
Dugotrajan proces. Možda osećate da bi bilo lakše i brže u ovom trenutku ako biste uradili te poslove sami, ali mislite dugoročno. Mislite na vaše dete, na osećaj sreće da je on/ona doprinela čistoći i urednosti doma. Razmislite o tome kako će se uspešno i lepo osećati nakon što je sve lepo i čisto, a ona / on je pomogao da bude tako.
Omogućite im da postignu uspeh u očekivanim kućnim zadacima. Spustite vešalice za jakne na njegovu/njenu visinu, postavite kutiju za igračke gde dete može dohvatiti, ne pokušavajte razvrstavati igračke, nego ih sve spremite u kutiju. Daleko je lakše na taj način pospremiti igračke nego ih postrojiti na polici. Postavite četkicu i pastu za zube na visini na kojoj dete može lako do njih i sl.
Budite pozitivni! Budite pozitivni oko kućnih poslova. Ako gunđate što morate da radite i dete će gunđati i neće biti srećno što mora da radi.
Neka bude zabavno! Učinite kućne poslove zabavnim. Dajte im zabavna, slatka imena. Plešite dok ih radite, pevajte, napravite što više igrica uz njih.
Budite strpljivi. Podučavanje dece kućnim poslovima je proces koji se ne ostvaruje u jednom danu. No, takođe, imajte na umu sve dobre stvari koje ih učite u tom procesu, stvari koje će im koristiti celi život.
Radite uz njih. Prvi korak je da im objasnite i pokažete kako se radi taj kućni poslić. Sledeći korak je da radite na njemu zajedno neko vreme, a zatim im dopustite da ga sami urade pod vašim nadzorom. Na kraju, pustite ih da ga odrade sami, čak i dok niste blizu. Ako dete voli da radi kućne poslove s vama, trebali biste da pokušate da radite zajedno što je duže moguće.
Nikada nemojte popravljati njegov završen rad pred detetom. Ako iz nekog razloga dete nije obavilo posao kako treba, pokažite mu opet kako ide. Ako još uvek ne uradi kako treba, uradite ga zajedno s njim/njom. Ako i dalje ne može da uradi posao kako treba, počnite da razmišaljate o povratku na taj posao kasnije, kada je dete starije. No, bez obzira na sve, nikada ga ne popravljajte pred njim / njom! To je najgori udarac za detetovo samopoštovanje.
Nikad mu nemojte reći: “Neka, daj meni, ja ću!”, I onda uraditi posao umesto njega/nje. To uči dete “Mama (ili tata) to radi bolje od mene, ja neću ni da pokušam .”
Napisati ili samo reći detetu? Zavisno od detetovog načina učenja i metode obrade informacija, daćete usmene (za decu koja uče lakše slušajući) instrukcije (ali ih ograničite na maksimalno dve stvari inače će zaboraviti. Dečje misli su zauzete sanjarenjem i stvaranjem. Ne mogu da prihvate i kućne zadatke), ili pismene (za stariju decu. ograničite na dva ili tri zadatka, ne više), a ako su mlađi možete nacrtati zadatke. Osigurajte se da su jasni s jednostavnim uputama. Insistirajte na dobro završenim poslovima.
Rad u timu. Ako vole da rade s drugima, dopustite im da rade zajedno. Sve je zabavnije u timu.
Molim, hvala ti! (ili da kažem učtivosti) Nemojte zaboraviti da ih zamolite da urade određeni posao i zahvalite im se po završetku, čak i ako je to redoviti svakodnevni posao. Pohvalite ih za dobro obavljen posao. Nikada ih ne možete previše pohvaliti!
Znajte kada treba da stanete. Prestanite da radite dok im je još zabavno. Uzmite savet iz TV serija i knjiga; uvijek se zaustavite kad je najbolji dio!
Isti stari posao, jadan stari posao. Često menjajte poslove tako da detetu ne dosadi.
Imajte razumevanje za njihove druge obveze kad je dete već starije. Imajte razumevanje, ako se ona oseća pod pritiskom u nekim više stresnim vremenima u svom / njegovom životu, kao što su sportske priredbe, recitali, ispite, itd
Upoređivanje! Nikada ne upoređujte jedno dete sa drugim, pa čak ni sa bratom ili sestrom.
Podelite! Podelite zadatak u manje delove ako mu/joj se čini preveliki posao.
Usredotočite se na SAD! Izbegavajte korištenje reči kao što su nikad, uvek, itd kad tražite od deteta da radi kućne poslove ili kad razgovarate o nezavršenim poslovima. Ne pomaže!
Najviše od svega, zabavite se i dopustite sebi da budete i blesavi s vremena na vreme. Napravite prioritete, uključite ih, stvorite topao, primamljiv dom za njih.