Учесталост операција крајника (тонзилектомија) за пола века смањила се за чак 50 одсто, показују светске студије. Некад уобичајена пракса да се деца упућују на хирургију чим се упали грло се напушта – негде више, негде мање, а све више студија потврђује да вађење крајника, уз ризик који носи и сама операција, пре свега због анестезије, вишеструко повећава и ризик од настанка инфекција респираторних органа. То наравно не значи да крајнике треба сачувати по сваку цену, али их свакако не треба ни олако вадити. Има ипак лекара који не признају ризик од пнеумоније, инфекције дисајних органа, астме, па чак ни гојазности, због одстрањивања крајника, и тврде да од те интервенције постоји само вишеструка корист.
Према подацима из праксе у Србији, пошло се од тога да се ове операције последњих година у две трећине случајева раде због отежаног дисања, а све ређе због понављајућих упала крајника.
– Крајници су били кривци за „жаришне инфекције“ и они су место одакле долазе болести које нападају виталне органе – каже, за „Новости“, др Срђан Милићевић, специјалиста ОРЛ из ординације „Милићевић“. – Онда је уочено да су они важан део имунитета и имунолошки су најактивнији између четврте и 12. године. Доводе до производње имуноглобулина, који облаже слузницу пљувачних, сузних и горњих респираторних путева.
Професор Бранимир Несторовић, начелник Одељења пулмологије и алергологије у Универзитетској дечјој болници у Тиршовој, каже, за „Новости“, да пре одлуке о уклањању крајника треба добро размислити о користи и штети која може да настане. Према његовим речима, у студијама је потврђено да је код оперисане деце постојао повишен ризик за више од 28 одсто различитих обољења, као што су инфекције коже и ока.
– Крајници имају много већу улогу у развоју имуног система него што се мислило – каже проф. Несторовић. – Ово посебно важи за „трећи крајник“, који једини има способност да, уз тимус, грудну жлезду, ствара тимоците, лимфоците са изузетно важном улогом у развоју имуног система. Студије су показале да деца којој су оперисани крајници имају склоност ка гојазности и повећаном ризику од инфаркта у раном добу.
Према речима нашег саговорника, недавно објављена студија, у којој су деца у Данској праћена 30 година, дала је забрињавајуће резултате када се ради о смањењу броја инфекција, што је била једна од индикација за операцију.
– Код оперисане деце не само што се број инфекција дисајних органа није смањио, већ се утростручио – каже проф. Несторовић. – Ризик за астму и пнеумонију је био већи за 50 одсто. Сличан рад објављен је у Србији, где се показало да је учесталост астме била скоро три пута већа код деце којој су рано оперисани крајници.
Доктор Светлана Ваљаревић, оториноларинголог КБЦ Земун, каже, за „Новости“, да честе вирусне инфекције горњих и доњих респираторних путева нису разлог за операцију крајника уколико је ткиво крајника нормалног изгледа и величине.
– Постоје случајеви у којима пацијенти имају осетљиву слузницу ждрела или само повремене блаже упале крајника, једну или две годишње – каже др Светлана Ваљаревић. – Уколико слузница реагује на хладне напитке, алергене, прашину, аеро-загађење, док је ткиво крајника здраво нема разлога да се крајници оперишу.
Како тврди докторка Ваљаревић, након операције крајника ипак се не повећава ризик од различитих болести.
– Без обзира на животно доба у коме је урађена операција крајника, не постоји повећана учесталост оболевања од било које болести – каже др Светлана Ваљаревић. – Иако након уклањања крајника постоји смањен ниво одређених антитела у крви, студије нису показале да уклањање крајника функционално смањује имунолошку снагу организма. Уз јасан разлог уклањања крајника и правилно изведену операцију, квалитет живота пацијента се заправо поправља.
Према њеним речима, код одређеног броја деце која немају честе упала ждрела, крајници су изразито велики и онемогућавају дисање на нос и отежавају дисање на уста и исхрану.
– Деца не напредују, ненаспавана су и уморна, тако да се уклањањем увећаних крајника знатно побољшава квалитет живота и омогућава правилно напредовање – каже др Ваљаревић. – Код неке деце разлог за операцију су честе упале крајника и средњег ува које су захтевале примену инјекција, болничко лечење или често изостајање из колектива.
Нема јасних критеријума
Упркос свим истраживањима, ни данас немамо јасне и поуздане критеријуме за операцију крајника, каже др Срђан Милићевић:
– За операцију крајника одлучивали смо се на основу важећег правила – ако неко има седам упала у последњих годину дана, или по пет годишње у последње две године, или по три у последње три године. Ипак, у сваком од тих случајева корист од операције мора да се прати и у односу на ризик. Апсолутну потребу за операцијом трећег крајника представљају ноћни прекиди дисања и сметње на уху изазване трећим крајником. У свим осталим случајевима оне су релативне.
Извор: Новости