Koliko se zaista bavimo decom i na koji način? Počnimo iz početka. Svako novorođenče plačem izražava stanje nezadovoljstva, bilo ono gladno, žedno, ili ga boli nešto! Nekada plač novorođenčeta označava potrebu za majčinim dodirom. Dok sa druge strane, stanje sreće i zadovoljstva izražava osmehom i gukanjem.
Svaka majka treba da ima prisan odnos sa svojim detetom, jer će samo takav odnos doprineti njegovom uspešnijem razvoju. Upravo takav odnos počinje još dok je dete u majčinom stomaku. Poznato je da svaku draž koju oseća majka, oseća i dete. Dešava se da za vreme trudnoće majka doživi neki stres ili šok. Kako tada dete reaguje?
Mnoge studije su pokazale da se dete tada zgrči i jedan izvestan period utiša. Telesna bliskost, pre svega telo o telo, ili kako se to danas naziva tzv. ,, kengurisanje ,,- u prvim satima nakon rođenja je od velike važnosti.
Telesna bliskost ostaje važna i nekoliko meseci nakon rođenja. Veoma je važno da svaku aktivnost sa detetom propratimo govorom. Dok ga hranimo, presvlačimo, spremamo za šetnju.
Danas je situacija bitno drugačija nego ranije. Evropski sistem radnog vremena, kao i savremene tehnologije, utiču na sve manje komuniciranja sa decom.
Poznato je da novorođenče od par meseci upija veliki broj informacija. Zato je pre svega važno komunicirati od samog početka pa i dok je dete u majčinom stomaku.Za govorno-jezički razvoj potrebno je ljudsko okruženje i pravilna komunikacija. Pravilna komunikulacija pre svega podrazumeva komunikaciju na maternjem jeziku deteta. Isto tako u praksi se pokazalo da tepanje nije baš dobar prijatelj pravilnoj komunikaciji. Zato uvek kažemo: “ Mazimo se emocijama, a ne govorom.“
Svaki roditelj bi trebao dnevno da izdvoji par sati i da ih kvalitetno ispuni baveći se detetom. Da li će to biti pevanje pesmica, uspavanka, čitanje, oslikavanje, smišljanje kreativnih igara, postavljanje pitanja i odgovaranje na ista…? Koja god od ovih aktivnosti, detetu će pomoći u spoznaji sveta oko sebe i što uspešnijem socio-emocionalnom i govorno- jezičkom razvoju.
Posebno je vazno istaći da dete u prvim mesecima po rođenju razaznaje majčin glas, i reaguje na njega. Isto tako ono reaguje na ritam i intonaciju govora. Zato treba da se obraćamo što emotivnije, lagano,smirenim glasom. Prosto da naše dete “milujemo govorom “.
Kasnije kada dete počne da guče i da se slogovno izražava, mi smo tu da pomognemo razvoju komunikacije, i to uz oponašanje pokreta ( “ Pa-pa “ ). U situacijama, kada dete počne da pokazuje prstom na određene predmete, ne bi bilo dobro, odmah trčati i donositi mu pokazani predmet, već tražiti od deteta da rečima iskaže ono što želi dobiti. Naravno, u koliko je malo dete, onda smo mi tu da izgovorimo koji je to predmet i čemu je on namenjen ( “ To je knjiga “, ‘‘ Želiš li knjigu? “, “ Sad ćemo da je otvorimo i da čitamo…“ )Budimo kreativni, jer obavljanjem svake aktivnosti sa našim detetom, mi u njemu budimo želje i ineteresovanja. Ako dovoljno dobro poznajemo naše dete, neće nam biti teško da probudimo njegove interese, i da ga podstaknemo da uz pomoć kreativnih igara, uči i stiče znanja.
Tekst pripremila Tamara Vasić
Master defektolog-logoped i deo tima Dete plus