Prosvetni radnici godinama traže da im se osim povećanja zarada, omogući i normalan rad. To podrazumeva da ne moraju više da trpe nepoštovanje i agresiju učenika, kao i njihovih roditelja. Svedoci smo da se skoro na dnevnom nivou dešavaju incidenti, a obećanja da će se sve urediti i promeniti na bolje, za sada su samo to – obećanja.
Gošća emisije 3D na Insajder televiziji Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija kaže, da je nasilja u školama bilo i ranije.
“Činjenica je da je nasilje uvek postojalo, ali ovaj nivo nasilja između dece, dece prema nastavnicima, roditelja prema nastavnicima, čak možda u nekim slučajima i nastavnika prema deci. Apsolutno je na sve jednom višem i perfidnijem nivou, pogotovo što sada mi imamo i sajber nasilje koje ne mora biti fizičko, ne mora biti direktan kontakt između dve osobe, nego može biti ono što se među decom najčešće događa, nasilje na internetu i na mrežama.”
Ana Dimitrijević objašnjava da često ljudi kažu za prosvetare “samo traže plate”, ali da to nije istina. Jer, povećanje zarada je samo jedan od njihovih zahteva.
“Veliki broj prosvetnih radnika od svoje plate ne može svojoj deci da priušti ekskurziju, patike, garderobu i to stvara jedno podsvesno nezadovoljstvo. Znate, jer vi kada ste nastavnik, vi treba da dođete na čas zadovoljni, treba da dođete nasmejani i treba da imate neku životnu energiju kojom ćete u stvari to znanje nekako predstaviti deci, da ona žele da ga upiju, da vole da dođu u školu. I svi se sećamo nekih nastavnika koje smo mnogo voleli, bez obzira na to što je škola generalno, bar jednom dnevno smor, što bi rekla deca.”
Ona se osvrnula i na nedavnu izjavu premijera Miloša Vučevića, koji je negodovao zbog štrajka prosvetnih radnika, pomenuvši da prosvetarima treba vratiti dostojanstvo.
“Moram da kažem da to dostojanstvo o kome gospodin Vučević priča, njemu hvala što smatra da to tako treba da bude, ali ono se između ostalog vraća i materijalnim statusom i uslovima u kojima mi radimo. Mi se trudimo u raznim predmetima, naročito kad su u pitanju društvene nauke, da deci puštamo neke filmove koje smatramo da u svom životu treba da pogledaju, koje su bitni za njihovu opštu kulturu, koje povežemo sa gradivom. Ali, vi imate mnogo škola u kojima nemaju osnovne uslove, nemaju toalete kako valja, nemaju klime i rade na +40 stepeni. Znači sve to spada u to dostojanstvo o kom gospodin Vučević priča.”
Ana Dimitrijević kaže da je struka svesna da ne može sve da se postigne odjednom, ali da treba početi sa rešavanjem problema, jer je prosveta dugo zapuštena oblast.
“Kada bismo mi videli tu dobru volju, onda bismo možda imali strpljenja da nešto sačekamo. A, ovako sve je samo na papiru, sve je deklarativno, a zapravo, mi smo uvek nekako ostavljeni posljednji, ostavljeni po strani i računa se na to da ćemo zbog toga što radimo sa decom, da oni ne bi imali posledice, mi na kraju pokleknuti, povući se i reći, dobro, nema veze, važno je da oni završavaju školu, da dobiju svedočanstva, da imaju zaključene ocene, da mogu da idu na prijemni za srednju školu ili fakultet. I onda se tu, zapravo, nama manipuliše. Manipuliše se našim emocijama, za koje mnogi i deca i roditelji misle da ih nemamo i naravno da nisu u pravu.”
Sagovornica Insajdera ističe da dosta stvari potiče iz porodice, kao I da deca sve upijaju.
“Odnos roditelja prema nastavniku, da li će roditelj omalovažavati nastavnika i njegov autoritet, da li će roditelj reći detetu kada kaže, pitala me, a ja sam dobio tri, a znao sam za pete, da li će roditelj reći, ma naravno – idem ja sada tamo da mu pokažem, ili će reći, dobro, ti verovatno misliš da si znao za pet, nisi znao za pet, nije ni važno, imaš trojku popravi ćeš. Jer, to je ono gde nama roditelji pomažu da deci objasnimo da ocena nije suština, da je ona samo jedan broj, jedan popravljivi broj.”
Dimitrijević bi volela da se fokus društva vrati na znanje, a ne na materijalne stvari, jer će se tako popraviti status onih koji obrazuju decu i mlade.
Izvor: Insajder
Tekst je na mestu. Uz to, mnoge zakone u vezi (mada ne samo i) prosvete treba menjati, treba menjati korenito ceo prosvetni sistem (imam ideje, ali …kome plasirati), treba država da zna šta uopšte hoće, treba u svakodnevnom narativu menjati duh – osuđivati i sankcionisati razne bahatosti, bezobrazluk itd. brzo i efikasno i mnogo toga još….
Nastavnici su završili fakultete, Svi imaju master i plate su im manje od 100 hiljada. Čitavo društvo je svesno da u takvim okolnostima njihova rođena deca moraju umreti ako oglasne ili se razbole. Doći će izvršitelj i izbaciće ih iz stana koji ne mogu da plate, ako već nisu beskućnici. I sad je društvo konačno nekako ukapiralo da će nastavnici nestati ako im plate ostanu tako jadne. Ali i sekretari i bibliotekari imaju fakultete i mastere i gladnu i bolesnu decu i izvršitelja pred vratima. Kako je sad ispalo da je više okej ako njihova deca umru a oni ostanu bez krova nad glavom? Kako se isto to društvo, iznenada osetljivo na dostojanstvo nastavnika, oholi nad bedom računovođe ili pedagoga? Sram vas bilo, licemeri!
Da li je iko od nastavnika pomenuo kako izgladaju fiskulturne sale,toaleti,dvorista u školama u kojima borave i obrazuju se naša deca.Neke škole nisu bezbedne za decu.Higijena je ispoid ljudskog nivoa.Da li je možda nekom učitelju palo na pamet da se pronadjw rešenje da dec ne nose torbe od po 10 kg i više.
Ako je škola u takvom stanju, o tome treba da se pobrine direktor, to je njegov posao, a na direktora mora da izvrši pritisak Savet roditelja. Gledajte da uđete u Savet roditelja i da pogurate da se reše ti problemi. Mi smo se, u školi moje dece, dogovorili da se nabave ormarići u kojima bi deca ostavljala knjige koje im neće tog dana trebati kod kuće, tako da nisu nosili teške torbe. I druge predloge roditelja, u vezi bezbednosti dece, izbora udžbenika, organizacije nastave itd, direktorka je uvažavala. Bitno je i da su roditelji složni.
Mislim da bi jako dobro bilo da se obezbede sredstva za dodatne časove iz matematike ,za učiteljice ,naravno .To kako većina učiteljica uči decu pokazuje da većina pojma nema sa matematikom.
A kad će se više obratiti pažnja na nastavnike koji se iživljavaju nad svom decom? Nisu sva deca živahna, postoje i ona deca koja su nesigurna, kojima treba podstrek. Ako, ne daj Bože, roditelj želi da porazgovara sa nastavnikom i pita najljudskije šta ne štima, dobije odgovor u vidu šikaniranja i ponižavanja deteta. Bukvalno ne smete da se pojavite u školi za dobrobit deteta, koje samo mora da prolazi kroz sve to i naravno, namrzne predmet zbog nastavnika. Svaka škola ima bar po jednog takvog, kome niko ništa ne može.
P.S. Mi nismo roditelji koji prete ili koji mole zbog ocene.
Zaposleni u prosveti treba da imaju pristojne plate, ali plate naših prosvetara već jesu sasvim pristojne. Imajući u vidu njihove rezultate, te plate bi, ipak, trebalo malo smanjiti.