Kada se prisetimo prošlosti i emisija koje su krasile naše detinjstvo, možemo da zaključimo da su to bili edukativni sadržaji, primeren razgovor i vokabular za uzrast za koji se emituje, i da se svi manje-više s radošću sećamo tih sadržaja uz koje smo odrasli, setni i srećni što smo imali priliku da budemo deo tog vremena i tih vrednosti.
A šta imamo danas? Danas imamo priliku da vidimo da su se vrednosti koje se promovišu, javno i preko medijskih sadržaja i drugih kanala prenosa informacija urušile i da je došlo do zamene teza. Nekad je bilo javno i institucionalno osuđivano nedelo koje su pojedinac ili grupa uradili, tako, da se to kasnije slabije ponavljalo, jer su kazne bile učinkovite, a i takve pojave i društveno osuđivane. Danas na sceni imamo promociju sadržaja koja ne prolaze nikakvu proveru i cenzuru, pa stoga sve češće možemo da čujemo od sugrađana da se sadržaji koji odišu vulgarizmom, prostotom, javnim prostituisanjem sve više popularizuju i prelaze u društveno-prihvatljiva, skoro poželjna ponašanja.
Kada uzmemo u obzir gledanost pojedinih sadržaja, poput popularnih reagionlnih jutjubera, za koje se u više navrata tražilo da ne budu javno dostupni, a da oni pri tome imaju neverovatnih 2 miliona pratilaca, možemo da kažemo da smo negde prilično pogrešili. I tako će biti sve dok sadržaji poput ovog i raznih farmi, zadruga i drugih, sličnih influensera, čine našu svakondevicu. Zastrašujuće je koliko ljudi prati i redovno gleda ove upitne sadržaje u kojim se javno promoviše nasilje, prostitucija, kriminal, osobe koje su na osnovu ubistva, krađe, prostitucije postale „popularne“. Još je strašnije kad znamo da jedan veliki deo pratilaca čine DECA. I da silovatelji staju pred kamere i opisuju šta rade i kako prolaze njihove žrtve ukoliko pristanu, a šta ukoliko se budu opirale…
Da li su zakazali roditelji ili država ili vaspitno-obrazovne institucije ili svi podjednako? Da li možemo ograničiti neadekvatan sadržaj? Možemo. Da li možemo društveno i institucionalno osuditi i kazniti za neko nedelo? Možemo, samo u slučaju da smo svi jednaki pred zakonom, bez izuzetaka i potezanja ,,veza“, te tako pošaljemo poruku da se nedelo svakom isto tretira, a ne nekom da, a nekom ne. Da li su škole nemoćne? Nisu, ali su jedna karika u ovom lancu, čija učinkovitost može da bude znatna samo ako su svi faktori od pobrojanih fukncionalni.
Autor: mr sc. Edina Osmić-Šadić, psihoterapeut u superviziji